Вајарство

Уметност вајања на Светој Гори

Иако је прихватала друге облике уметности, хришћанска православна традиција је са великим потешкоћама приклонила се примени вајарства. За то су постојала два главна разлога: прво, преко скулптуре се најбоље представља световни живот и људско тело, и друго, она се у људској свести повезује са идолопоклонством. Полуострво Атос није био изузетак: на Светој Гори, као и у другим манастирима православног хришћанства, скулптура се углавном користи у архитектонским декоративним елементима, у орнаментарној пластици.

Први примерци вајарства на Светој Гори уско су повезани са архитектуром и материјалом као што је мермер. Реч је углавном о капителима на стубовима и иконостасима. Не може се рећи да на Атосу има много стубова са капителима, јер су стубови временом замењени опорцима. У манастиру Ивирону су сачувани изузетни капители четири стуба који придржавају куполу главне цркве. Очигледно је да су ови стубови настали у 15. веку. Четири друга стуба, смештена дуж зидова, имају капителе богато украшене барељефима са приказом животињских глава. Ови стубови су настали крајем 10. – почетком 11. века; они се хармонично уклапају са подом храма и његовим мермерним плочама. Са обе стране улаза налазе се мермерни стубови у коринтском стилу.

Стубови

Стубови и иконостас једног од светогорских манастираСтубови старе главне цркве манастира Ксенофонта потичу из раног византијског доба и преузети су из старијег храма. Њихови украси, који се састоје од листова и крстова, откривају њихову везу са Јустинијановом ером. Такође из старијег храма потичу капители стубова главне цркве манастира Дохијара.

Иконостас

Најочигледније присуство вајарства на Светој Гори Атонској може се видети у иконостасима, прављеним са посебном пажњом. Као што је познато, првобитну олтарску преграду чинила је мермерна конструкција са стубовима и парапетним плочама висока око метар, а отвори између стубова били су затворени завесама. Сврха ове преграде је била да одвоји олтарски простор од централног храма. У 5. веку ова преграда, уз помоћ додатних стубова, диже се увис, а њени бочни делови нестају. У 10. веку завршена је коначна подела храма на два дела; иконостас полако поприма свој данашњи облик. Почев од 8. века, у простор између стубова постављају се две мале иконе које приказују Христа и Богородицу. У 14. веку успостављен је одређени распоред икона, који се поштује и до дан-данас: престоне иконе Исуса Христа и Богородице постављају се десно и лево од царских врата, са обе стране ових икона су преставе Јована Крститеља и светитеља коме је храм посвећен, као и арханђела. Тако изгледа и данашњи иконостас.

Стубови и иконостас светогорског манастира

Додатно повећање висине иконостаса везује се за увођење дуборезних иконостаса, што је имало за циљ обезбеђење простора за постављање преносивих икона када није било довољно површине за фреске, на пример, у црквама брвнарама севера.

Од 17. века, у оквиру иконостаса, успоставља се сложенији програм представа. Условно, оне се могу поделити на три дела. На доњем делу се налази низ плоча, тако да је украшавање овде отежано. Други део је украшен цвећем, постављеним између стубова, а у трећем реду је 12 великих празника. Посебан монументални изглед иконостасу дају барељефи са сликама на стубовима.

На Светој Гори, као резултат нових токова у иконопису, мермерни иконостаси су у 15. веку замењени дрвеним. Ови први дрвени иконостаси били су прилично мале висине, стога су касније такође замењени новим, опет дрвеним. Тако су иконостаси који се данас налазе у светогорским црквама, уз неколико изузетака, дрвени и датирају из 17. века.

Ипак, на Атосу су сачувани фрагменти ранијих, мермерних, грађевина. Најзначајнији од њих је несумњиво иконостас Протата, савременик саме цркве, који датира још из средине 10. века. Својевремено, он је такође замењен за дрвени иконостас, али је сачуван иза њега. Главна црква манастира Ксенофонта има изврстан иконостас од плавог мермера, који је настао близу 14. века.

Мермерни под манастира

Мермерне плоче са многих старијих иконостаса послужиле су као грађевински материјал за подизање нових манастирских зграда. На пример, мермерне плоче са старог иконостаса Велике Лавре, који датирају отприлике из 964. године, украшавају манастирску крстионицу. Ове плоче су изузетне јер су на њима сачуване ранохришћанске слике крста, лавова, паунова и геометријске облике као што су ромб и круг. Мермерне плоче старог иконостаса главне цркве манастира Дохијара сада се налазе у спољном зиду цркве. На једној од њих је приказана митска сцена Вазнесења Александра Великог, који седи на кочијама у које су упрегнута два грифона. Ови прикази датирају из 11. века. Делови првог дрвеног иконостаса из 15. века сачувани су у главној цркви манастира Светог Павла; наравно, овај иконостас је замењен новијим.

Иконостас црквице Светог Димитрија («најстарије здање у читавом манастиру») у старој главној цркви манастира Ксенофонта одликује примена технике која је била карактеристична за 18. век. Иконостас је украшен виновом лозом, цвећем, цветним гранчицама и другим елементима. Слична својства има и иконостас келије Моливдоклисије близу Кареје, на коме се, поред флоралних украса, појављују и приказе птица. Иконостас параклиса Светог Јована Претече манастира Ивирона настао је 1711. године. Овај иконостас је такође украшен виновом лозом и цветним гранчицама. На посебном венцу сачуван је ктиторски натпис који у рукама држе два анђела. Из истог периода потичу иконостаси главних цркава манастира Ивирона и Пантократора.

Из овог периода датирају и иконостаси истог стила, који се налазе у главним црквама манастира: СтавроникитаХиландарВатопедКаракалФилотејКсиропотамЗографКутлумуш, Дохијар и Есфигмен.Двери храма Иверонског манастира

Величанствени иконостаси Ксенофонта, Лавре и Светог Павла потичу из истог доба, али су направљени од мермера.

Од осталих барељефа Атоса, вреди истаћи врата главне цркве манастира Ватопеда, настала 1567. године, и врата главне цркве Ивирона с краја 16. века. У Ксиропотаму се налази мермерна плоча из 11. века са барељефном сликом Светог Димитрија који у десној руци држи крст. Плоча је уграђена у десни спољни зид припрате главне цркве и, према предању, некада је красила цркву Свете Софије у Цариграду. Још једна ретка барељефна плоча налази се у Ксиропотаму. Направљена 1783. године, она приказује манастир. Поред древних мермерних саркофага пронађених на Светој Гори, вреди напоменути да је и саркофаг оснивача Велике Лавре Атанасија Атонског такође направљен од мермера.

Горе