Уметнички предмети од сребра
У црквама и ризницама Свете Горе већина уметничких предмета је направљена од племенитих метала или њима украшена. Злато или сребро, комбинација злата и сребра, легура злата и сребра, као и неплеменити метали. Драго или полудраго камење, бисери и корали допуњују и украшавају метале. Неки од ових предмета су направљени у локалним радионицама, али већи део је настао у великим центрима Цариграда, Солуна и Јанине.
Наравно, литургијски предмети чине већину ових артефаката. Посебно вреди поменути пехаре-чаше, чија постоља, по правилу, увек украшавају неки прикази: иконе, геометријски облици или биљни орнаменти.
На Светој Гори се свете мошти чувају у многобројним ковчезима (кивотима) од сребра. Облици ових кивота су различити: често правоугаони, понекад попримају облик свог садржаја, а има и кивота у облику крста или храма. Вредан је помена и ковчежић у којом се у манастиру Ватопеду чува појас Богородице, који је манастиру поклонио српски владар Лазар I. Ковчежић је израђен од злата и оплемењен драгим камењем и мозаичним приказима од смалте.
Посмртни остаци светог Нифона, Цариградског патријарха, смештени су у кивот у облику цркве са пет купола и посветом влашког војеводе, која датира из 1515. године.
Посебно вреди истаћи и ковчеге у којима се чувају делове Часног крста. Један од таквих ковчега налази се у манастиру Велика Лавра: направљен је од чистог злата и украшен драгим камењем - смарагдима и рубинима, бисерима и другим.
Часни крст поклонио је Атанасију Атонском цар Нићифор Фока. Двоструки крст такође блиста драгим камењем, на њему је натпис: «Атанасије монахе, крсте Господњи, помози ми».
Вреди споменути и делић Часног крста који се чува у манастиру Ксиропотаму, јер у целом свету он је највећи. Драгоцени крст манастира Хиландара украшен је свим врстама драгог камења, на њему су приказани ликови Спаситеља, Богородице и светаца. Честицу Часног крста која је уграђена у овај крст поклонио је цар Јован Ватац. У истом ковчежићу, где се чува и овај крст, чувају се и делићи Трновог венца, Исусовог погребног покрова и дарова Мудраца.
Уметнички предмети од бакра
Наравно, уметничких предмета од бакра има у свим манастирима. Посебно су интересантна улазна врата неких од главних храмова. Пре свега, вреди напоменути царска врата (царске двери) главног храма Велике Лавре, покривена бакарним лимовима. Према предању, то је био поклон цара Нићифора Фоке, донет са Крита, а датира из 10. или 11. века. Врата главног храма манастира Ватопеда такође су обложена правоугаоним лимовима од бакра, украшена флоралним мотивима и другим барељефима, укључујући Благовести Богородице. Ово невероватно уметничко дело датира из 15. века.
Од велике археолошке и верске вредности на Светој Гори је гвоздени крст, тежак 4 кг, који је Атанасије носио током вишечасовних служби, као и његов гвоздени штап, уз помоћ којег, једном ударивши њиме у земљу, он је створио извор. Данас се ови предмети чувају у манастиру Велике Лавре. У историјске реликвије спада и бакарни штит Светог Меркура, који се чува у манастиру Пантократору.
У најимпресивније уметничке предмете Свете Горе спадају и кандила, која најчешће потичу из савременог доба и донета су споља. Једно од њих је кандило главне цркве манастира Светог Павла, пречника 5 м – дванаестоугаоно, са двоглавим орловима у угловима. Израђено је у Немачкој, у Дрездену, и датира из 1669. године.
Почев од 9. века, када су у Византију почела стизати звона из Италије, у хришћанској заједници посебно место су почели заузимати звоници. Сви манастири имају грађевине ове врсте. Турци, који су сматрали звона знаком хришћанства и тајним оруђем ђавола, забранили њихову употребу свуда, осим у Јанини и на Светој Гори. У задње време, звона на Атос углавном долазе из Русије. Највеће звоно на Балканском полуострву налази се у манастиру Светог Пантелејмона и тешко је 13 тона.
Бакрорез (гравура у бакру) постао је популаран на Атосу крајем 18. века.