Манастири Свете Горе Атонске

Због свог географског положаја, почевши од раног хришћанског доба, Атос је био привлачно место за многе монахе који су овде долазили из свих крајева великог царства.

Крајем 3. века појавила се тенденција удаљавања од организованих заједница у пустињске области, што се касније учврстило и означило је почетак развоја монашког живота. Једина вредност постојања је душа, а цео свет са својим благодетима није имао никаквог смисла пошто било која вредност губи своју вредност ако се изгуби непроцењива душа.

Атос, који се налази у суседству са тако важним хришћанским центрима као што су Солун, Филипи, Амфипољ и Аполонија, требало је доста рано да прими хришћанску веру; његови становници су већим делом већ у 4. веку морали бити хришћани. Подвижницима су највише одговарали врхови и падине Атоса. Одсуство помена монаштва на Атосу у овом периоду може се објаснити његовом посебном природом усамљености и скромности.

Период духовног живота Грчке од 400. до 800. године остаје мало покривен у писаним изворима. Они који су желели да се удостоје да стану пред Бога суочили су се са жестоком борбом са искушењима спољашњег света. Као што је Христос објавио, током ове борбе потребна је посебна контрола над својим жељама и над методама њиховог остваривања. Свако ко хоће да иде Његовим путем треба да се одрекне самог себе, да подигне Његов крст и да иде за Њим да би стекао небеско богатство. Управо су ови принципи високе етике и морала чинили основу живота првих хришћана, који су желели да остану у посебном аскетизму и строгости, који су се одрекли благодати земаљске цивилизације и концентрисали се на пост и молитву.

Према писаним изворима, почевши већ од 843. године, на Атосу су присутне групе подвижника. Године 883. издат је посебан указ цара Василија I којим је регулисана унутрашња структура полуострва. 10. век се сматра почетком уређене монашке државе. У то време овде је живео Свети Атанасије Атонски. Летопис Атоса је вековна историја, чије се наслеђе пажљиво чува у архивама манастира. Данас на Светој Гори Атонској постоји и ради 20 манастира: 17 грчких, манастир Хиландар српски, манастир Зограф бугарски, а манастир Светог Пантелејмона руски. Манастирска хијерархија, у складу са којом су они представљени, између осталог, и на нашем сајту, одобрена је у 18. веку.

Манастири Атоса су архитектонски комплекси налик на одбрамбене објекте окружене неосвојивим зидом, у чијем се средишту увек уздиже главни храм или католикон.