Једнодневно поклоничко путовање на Свету Гору

Ако планирате да посетите Свету Гору, моја је препорука да то учините са Athos Guide. Они су стварно професионалци у свом послу. У властитој режији никада не бисте могли нити толико да видите нити чујете. Само они имају благослов да возе своје ходочаснике џиповима (ви са својим колима не смете на Свету Гору!). Да идете пешке, требало би вам неколико дана да видите то, што смо ми успели да видимо у једном дану. Иначе ова агенција ради уз благослов светогорских манастира, пред њима су врата свих манастира отворена. Да, они ће вам средити и визу, и превоз, буквално све. Одлично је што се појавила таква агенција која пружа могућност ходочашћа на Свету Гору и намерницима из Србије (углавном, они раде са Русима, Румунима, Украјинцима).

Све је било одлично. Организација је сјајна, сазнали смо толико тога захваљујући нашем дивном водичу, монаху Максиму. Наши возачи су учинили ово једнодневно путовање комотним, сигурним и максимално ефикасним (у дану смо обишли чак 5 манастира, иако време и није баш било најбоље за такво путовање). Све препоруке!

Наше ходочашће на Свету Гору било је дубоко духовно искуство, које ће нам увек остати у срцу као незаборавно путовање вере и молитве. Од самог почетка, наше путовање је било обавијено благословом — укрцали смо се на брзи глисер у Уранополису и кренули према монашкој држави Светој Гори. Осетили смо узбуђење и поштовање, јер смо знали да нам је предстојао сусрет са нечим светим и необјасниво величанственим.

Прва станица је било пристаниште Руског манастира Светог Пантелејмона, који нас је одмах освојио својом тишином и величином. Задивљени упечатљивим призором мноштва купола необичне светлозелене боје, звоником у руском стилу и огромним конацима који гледају на пучину, искрцали смо се, не знајући на коју страну да усмеримо поглед. Имали смо прилике да целивамо мошти Света Три јерарха, Светог Јована Руса, Светог Серафима Саровског и многих других светитеља. У овом манастиру се чува Часна Глава великомученика и исцелитеља Пантелејмона. Поред главе светитеља, ту је и чудотворна икона која зрачи таквом силом да смо осетили као да сам Пантелејмон стоји поред нас, спреман да нас излечи и утеши. Занимљиво је да манастир поред ове чудотворне иконе, поседује и огромно звоно од 13 тона и пречника од скоро три метра. Изнад манастира, у брдима, некада се налазио манастир Стари Русик који је сада запуштен, али који је изузетно важан за наш народ. У њему је, крајем 12. века, тадашњи младић Растко, након што је надмудрио своје пратиоце који су имали наређење да га врате оцу у Србију, примио постриг и бацио световно рухо и одсечену косу. Српски владари, посебно цар Душан су касније обилато помагали руски манастир. Све то смо сазнали од нашег дивног водича, монаха Максима. Молили смо се, дубоко захваљујући за све благослове, и осетили мир који може доћи само са таквог места.

Након тога, наставили смо наш пут до манастира Ватопеда, једног од најстаријих манастира на Светој Гори, основаног 972. године. Унутар овог манастира налази се седам чудотворних икона, али највећи утисак на нас је оставила икона “Свецарица”, која је позната по својој моћи да лечи рак. Док смо стајали пред овом иконом, осетили смо како се сви терети живота одједном нестају. Њена духовна сила је била тако велика да је свако од нас осетио као да је Богородица лично са нама. У овом манастиру такође се чува и Часна Глава Светитеља Јована Златоустог.

Следеће одредиште била је Кареја, престоница Свете Горе, место које чува неке од највреднијих светиња, као што је икона “Достојно Јест”, која датира из 962. године.

Затим смо посетили Скит Апостола Андреја Првозваног, који су некада саградили руски монаси. Његова величина нас је оставила без речи, а Часна Глава Апостола Андреја, који је био један од најближих ученика Господа Исуса Христа, учинила је овај тренутак посебним. Чувши шапат ветра који је носио молитве монаха, осећали смо се као да је сама природа на неки начин укључена у наше молитве, и као да нас је сам Андреј позвао да останемо у тишини и молитви.

У манастиру Филотеју смо се поклонили икони Пресвете Богородице “Умиљенија”

Последња станица нашег ходочашћа био је манастир Ивирон, у којем се чува чудотворна икона Иверске Божје Мајке, позната као “Вратарка”. Сама икона, као и приче о чудесима која су се десила пред њом, оставиле су нас без даха. Били смо дубоко потресени бројем часних моштију светих угодника Божијих који су ту почивали, и осетили смо као да су све молитве које су се овде некад узносиле сада постале наш део.

На крају нашег ходочашћа, вратили смо се на глисер, поневши са собом осећај мира и благослова који су нам ова светиња и свети манастири даровали. Ово путовање није било само физичко путовање, већ путовање душе. Једноставним молитвама осетили смо благослов који је сам Господ послао нама, а Света Гора је за нас постала симбол дубоке духовне везе са Богом.

Имамо потребу да укратко опишемо наше једнодневно путовање на Свету Гору са агенцијом Athos Guide у августу 2024 године. Наше ходочашће је почело у Уранополису, одакле смо брзим глисером отишли до монашке државе Свете Горе. Прво место обиласка је био руски манастир Светог Пантелејмона, величанствена грађевина, од сјаја и лепоте које застаје дах. Ово свето место оставило је дубок утисак на све нас, јер молитва и духовна атмосфера овде заиста имају посебну снагу.

Након тога, наставили смо путовање до манастира Ватопеда. Од нашег водича, монаха Максима, смо сазнали да је манастир подигнут у 4. веку и из овог манастира су Свети Сава и отац Симеон прешли у манастир Хиландар. Због тога ова два манастира имају братске односе. У Ватопеду се чува седам чудотворних икона, а међу њима и славна икона “Свецарица”, која, како смо сазнали, лечи рак.  Ова икона има невероватну енергетску моћ, нас тројица смо осетили исто - једноставно ти улива неки мир и спокој у душу.

Следећа дестинација била је Кареја, главни град и средиште Аутономне монашке државе Света гора. Кареја се налази на самој средини полуострва, ту  се налази скупштина и представништва 20 манастира. Овде смо обишли и најстарији храм Свете Горе Протат из 9. века, поклонили се икони “Достојно Јест”, чули смо невероватну причу о њеном настанку.

Обишли смо и Скит Светог Андреја Првозваног, изграђен за потребе руског монаштва, који припада манастиру Ватопеду, ту се чува Часна Глава овог великог светитеља.

Након тога, пут нас је одвео до манастира Филотеја, где се чува икона Пресвете Богородице «Умиљенија». Ово је јако необична икона, она је обострана: на једној страни приказује Богородицу са Богомладенцем, а на другој Распеће Господа Исуса Христа.

Посетили смо и манастир Ивирон. Смештен уз обалу мора, Ивирон је трећи у хијерархији светогорских манастира. На самом уласку у манастир налази се мала црква са чудотворном иконом Мајке Божије, звана Богородица Вратарица, а у непосредној близини је и Богородичин извор. Чудотворна вода се налази испод нивоа мора и, према светогорском предању, то је место на којем је Богородица први пут крочила на тло Свете горе. Посета овом месту било је дубоко духовно искуство за све нас.

На крају, вратили смо се у Уранополис изнајмљеним глисером-таксијем, носећи са собом многа духовна искуства и благослове са овог светог путовања.

Наш водич, монах Максим, је све време био са нама, упућујући нас на светиње и објашњавајући значај сваког манастира и иконе. Путовање је било организовано на веома професионалан начин, целокупна атмосфера била дубоко духовна и мирна. Све препоруке.