Дела апостолска
28:1 И кад изиђоше срећно из лађе, тада разумеше да се острво зове Мелит.
28:2 А дивљаци чињаху нам не малу љубав, јер наложише огањ и примише нас све због дажда који иђаше, и због зиме.
28:3 А Павле зграбивши гомилу грања наложи на огањ, и изишавши змија од врућине скочи му на руку.
28:4 И кад видеше дивљаци змију где виси о руци његовој, говораху један другом: Јамачно је овај човек крвник, ког избављеног од мора суд Божји не остави да живи.
28:5 А он отресавши змију у огањ не би му ништа зло.
28:6 А они чекаху да он отече или уједанпут да падне мртав. А кад задуго чекаше, и видеше да му ништа зло не би, променише се, и говораху да је он бог.
28:7 А наоколо око оног места беху села поглавара од острва по имену Поплија, који нас прими и угости љубазно три дана.
28:8 А догоди се да отац Поплијев лежаше од грознице и од срдобоље, коме ушавши Павле помоли се Богу и метну руке своје на њ и исцели га.
28:9 А кад то би, долажаху и други који беху болесни на острву оном, и исцељиваху се.
28:10 И поштоваху нас великим частима; и кад пођосмо, спремише нам што је од потребе.
28:11 А после три месеца одвезосмо се на лађи александријској, која је била презимила на острву, и беху на њој написани Диоскури.
28:12 И допловивши у Сиракузу остасмо онде три дана.
28:13 А оданде отпловивши дођосмо у Ригију; и после једног дана кад дуну југ, дођосмо други дан у Потиоле.
28:14 Онде нађемо браћу, и они нас замоле те останемо код њих седам дана; и тако пођосмо у Рим.
28:15 И оданде чувши браћа за нас изиђоше нам на сусрет све до Апијева пазара и три крчме. И кад их виде Павле, даде хвалу Богу, и ослободи се.
28:16 А кад дођосмо у Рим, капетан предаде сужње војводи. Али се Павлу допусти да живи где хоће с војником који га чуваше.
28:17 А после три дана Павле сазва старешине јеврејске. И кад се они скупише, говораше им: Људи браћо! Ја ништа не учиних противно народу или обичајима отачким; и Јерусалимљани предаше ме као сужња у руке Римљанима,
28:18 Који извидевши за мене хтеше да ме пусте, јер се не нађе на мени ниједна смртна кривица.
28:19 Али кад Јудејци говораху насупрот, натера ме невоља да се иштем пред ћесара, не као да бих свој народ имао шта тужити.
28:20 Тога ради узрока замолих вас да се видимо и да се разговоримо; јер наде ради Израиљеве окован сам у ово гвожђе.
28:21 А они му рекоше: Ми нити примисмо писма за те из Јудеје; нити дође ко од браће да јави или да говори шта зло за тебе.
28:22 Него молимо да чујемо од тебе шта мислиш; јер нам је познато за ову јерес да јој се свуда насупрот говори.
28:23 И одредивши му дан дођоше к њему у гостионицу многи; којима казиваше сведочећи царство Божје и уверавајући их за Исуса из закона Мојсијевог и из пророка од јутра до самог мрака.
28:24 И једни вероваху ономе што говораше а једни не вероваху.
28:25 А будући несложни међу собом, одлажаху кад рече Павле једну реч: Добро каза Дух Свети преко пророка Исаије очевима нашим
28:26 Говорећи: Иди к народу овоме и кажи: Ушима ћете чути и нећете разумети; и очима ћете гледати и нећете видети.
28:27 Јер одрвени срце овог народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како не виде очима, и ушима не чују, и да се не обрате да их исцелим.
28:28 Да вам је дакле на знање да се незнабошцима посла спасење Божје, они ће и чути.
28:29 И кад он ово рече, отидоше Јевреји препирући се међу собом.
28:30 А Павле остаде пуне две године о свом трошку, и дочекиваше све који му долажаху,
28:31 Проповедајући царство Божје, и учећи о Господу нашем Исусу Христу слободно, и нико му не брањаше.
Јеванђеље по Јовану
21:15 А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: Симоне Јонин! Љубиш ли ме већма него ови? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси јагањце моје.
21:16 Рече му опет другом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? Рече Му: Да, Господе! Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.
21:17 Рече му трећом: Симоне Јонин! Љубиш ли ме? А Петар поста жалостан што му рече трећом: Љубиш ли ме? И рече Му: Господе! Ти све знаш, Ти знаш да Те љубим. Рече му Исус: Паси овце моје.
21:18 Заиста, заиста ти кажем: Кад си био млад, опасивао си се сам и ходио си куд си хтео; а кад остариш, ширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда нећеш.
21:19 А ово рече показујући каквом ће смрти прославити Бога. И рекавши ово рече му: Хајде за мном.
21:20 А Петар обазревши се виде где за њим иде онај ученик ког Исус љубљаше, који и на вечери леже на прси Његове и рече: Господе! Ко је тај који ће Те издати?
21:21 Видевши Петар овог рече Исусу: Господе! А шта ће овај?
21:22 Исус му рече: Ако хоћу да он остане докле ја не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.
21:23 Онда изиђе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети: али Исус не рече њему да неће умрети, него: Ако хоћу да остане док ја не дођем, шта је теби до тога?
21:24 Ово је онај ученик који сведочи ово, који и написа ово: и знамо да је сведочанство његово истинито.
21:25 А има и друго много што учини Исус, које кад би се редом пописало, ни у сами свет, мислим, не би могле стати написане књиге. Амин.
6:35 А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
6:36 Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
6:37 Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
6:38 Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
6:39 А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
5:24 Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
5:25 Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
5:26 Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
5:27 И даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
5:28 Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
5:29 И изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
5:30 Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
Прва посланица Коринћанима
15:47 Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
15:48 Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
15:49 И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
15:50 А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
15:51 Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
15:52 Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
15:53 Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
15:54 А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
15:55 Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
15:56 А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
15:57 А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
Прва посланица Солуњанима
4:13 Нећу вам пак затајити, браћо, за оне који су умрли, да не жалите као и остали који немају наду;
4:14 Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће Бог и оне који су умрли у Исусу довести с Њим.
4:15 Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који живимо и останемо за долазак Господњи, нећемо претећи оних који су помрли.
4:16 Јер ће сам Господ са заповешћу, са гласом Арханђеловим, и с трубом Божјом сићи с неба; и мртви у Христу васкрснуће најпре;
4:17 А потом ми живи који смо остали, заједно с њима бићемо узети у облаке на сусрет Господу на небо, и тако ћемо свагда с Господом бити.
