Дела апостолска
3:1 А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сат.
3:2 И беше један човек хром од утробе матере своје, ког ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву;
3:3 Који видевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу.
3:4 А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: Погледај на нас.
3:5 А он гледаше у њих мислећи да ће му они шта дати.
3:6 А Петар рече: Сребра и злата нема у мене, него шта имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.
3:7 И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи.
3:8 И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога.
Јеванђеље по Јовану
2:12 Потом сиђе у Капернаум, Он и мати Његова, и браћа Његова, и ученици Његови, и онде стајаше не много дана.
2:13 И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.
2:14 И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху.
2:15 И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове; и мењачима просу новце и столове испремета;
2:16 И рече онима што продаваху голубове: Носите то одавде, и не чините од дома Оца мог дом трговачки.
2:17 А ученици се Његови опоменуше да у писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме.
2:18 А Јевреји одговарајући рекоше Му: Какав нам знак показујеш, да то можеш чинити?
2:19 Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути.
2:20 А Јевреји рекоше: Четрдесет и шест година грађена је ова црква, а ти за три дана да је подигнеш?
2:21 А Он говораше за цркву тела свог.
2:22 А кад уста из мртвих, опоменуше се ученици Његови да ово говораше, и вероваше писму и речи коју рече Исус.
Посланица Филипљанима
2:5 Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,
2:6 Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;
2:7 Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.
2:8 Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.
2:9 Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.
2:10 Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;
2:11 И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.
Јеванђеље по Луки
10:38 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
10:39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
10:40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
10:41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
10:42 А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
11:27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!
11:28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.