Athos Келија СветогЈована Богослова скита Катунакија
Athos Калива Светих Бесребреника Новог Скита манастира Светог Павла
Парастос се не служи:
- У року од 12 дана од Божића до Богојављења.
- У прву недељу Четрдесетнице (прва недеља Великог поста).
- Током Страсне седмице (последње недеље Великог поста).
- Током Светле седмице (првих седам дана светковине Васкрса).
- На дванаест празника:
- Господњих:
- Божић (25. децембар/7. јануар);
- Богојављење (6. јануар/19. јануар);
- Преображење Господње (6. август/19. август);
- Крстовдан - Воздвижење Часног Крста (14. септембар/27. септембар);
- Улазак Господњи у Јерусалим (датум прославе зависи од датума Ускрса);
- Вазнесење Господње (датум прославе зависи од датума Васкрса);
- Педесетница, или Духови, или Света Тројица (датум прославе зависи од датума Васкрса).
- Богородичиних:
- Мала Госпојина, или Рођење Пресвете Богородице (8/21. септембар);
- Ваведење - Улазак у храм Пресвете Богородице (21. новембар/4. децембар);
- Благовести Пресвете Богородице (25. март/7. април);
- Сретење Господње (2/15. фебруар);
- Велика Госпојина - Успење Пресвете Богородице (15/28. август).
- Господњих:
- Великих празника:
- Покров Пресвете Богородице (1/14. октобар);
- Обрезање по телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. (1/14. јануара);
- Рођење Светог Јована Крститеља (24. јун/7. јул);
- Сећање на св. Апостоли Петар и Павле (29. јун/12. јул);
- Усековање главе Јована Крститеља (29. август/11. септембар).
Осим појединачног помена имена покојника, постоје и друге службе (молебани) за помен умрлих. Тако, поред парастоса, за поједине упокојене Црква врши и такозване васељенске (свеопште) црквене помене, односно родитељске парастосе (панихиде). Они се служе у посебне дане које је Црква специјално одредила и који се називају задушнице (родитељске суботе). Уобичајено је да се на такве литургије донесе одређена храна: кувано жито и црно вино. Парастос се служи пред кануном – посебним сточићем са Распећем и низом чирака. Све што се ставља на канун је наш прилог Цркви за молитвено сећање на наше упокојене ближње.
Парастасом се у свакодневном животу често називају заупокојене службе у дане посебног помињања умрлих, односно богослужења током 6 субота: субота уочи Поклада или месопусна (зимске задушнице), субота уочи празника Духови – Тројица (летње задушнице), суботе 2, 3, 4 недеље Великог поста; Митровданске задушнице (јесење задушнице). У Типику такве службе немају посебан општи назив, у Српској православној традицији такви дани се зову задушнице. У те дане ми се сећамо наших покојника и молимо се за њихове душе. Дакле, задушнице, парастоси, панихиде, родитељске суботе, васељенски или родитељски парастоси су иста ствар; само што у различитим географским областима користе различите називе.
