Савремено доба

Политичка заштита и страна мешања

3. октобра 1913. године, после свеноћног бденија, на Светој Гори је сазван хитан састанак парламента, који су чинили представници свих  20 манастира Свете Горе, који је одржан у цркви Протата, испред иконе Достојно Јест. Општим гласањем монаха одлучено је да се сачува аутономија Свете Горе под духовним вођством патријарха и заштитом грчког краљевства. Одбацује се могућност мешања других православних земаља у циљу заштите Свете Горе и упућује се молба Патријаршији да се Светој Гори обезбеди таква врста безбедности.

Међународни савет, који се састао у Лондону у новембру 1913. године, узео је у обзир тачке записника са заседања парламента Свете Горе и донео следеће одредбе:

• Света Гора Атонска задржава свој аутономни статус. Према вишевековној традицији, управу Светом Гором вршиће Протат, који чине представници 20 манастира.
• На Светој Гори је дозвољено присуство полиције ради одржавања реда и вршења патроле обале на лаким чамцима.
• Међународне православне заједнице имају право на закуп земљишта на Атосу за смештај монаха.
• Сви новопридошли монаси поштују Устав Свете Горе и њен унутрашњи управни орган.

После решавања међународног статуса Свете Горе, дошао је ред да се Устав Свете Горе регулише у оквиру грчке државе. 1926. године специјална комисија од 5 изабраних монаха саставила је Уставну Повељу Свете Горе, коју су чинила 188 члана, у којима су описане главне одредбе свих претходних повеља Атона. Исте године је посебан законодавни комитет у Атини одобрио ову повељу. Грчки Устав из 1927. године утврдио је Уставну повељу Свете Горе и обезбедио јој заштиту од промена у одредбама од стране свих наредних Устава. Уз такву политичку подршку од стране државе, Света Гора је призната као аутономна република.

Економски положај

Након што је Света Гора изгубила своје земље у Румунији, Русији и Турској, манастирске територије у Грчкој такође су биле у опасности од експропријације због новог пољопривредног законодавства земље. Као последица малоазијске катастрофе било је расељавање народа и огроман број избеглица којима је била потребна земља за изградњу нових домова. Светогорске земље са пољима, шумама, маслињацима и пашњацима биле су савршено погодне за ове сврхе. Светогорци су пристали да насељеницима дају у закуп парцеле, а држава је обећала да ће надокнадити финансијску штету. Становници Свете Горе су се надали да ће задржати своје право власништва над земљом и дати их у дугорочни закуп, примајући закупнину, али је држава ово земљиште доживљавала као дугорочни зајам, на који су се морале плаћати камате у износу од 6% на годишњем нивоу. 1933. године вредност земљишта Свете Горе је процењена на 250.000.000 драхми и сваком манастиру су додељене одговарајуће годишње дивиденде, чији је износ достигао 15.000.000 драхми.

1944. године, укидањем свих државних зајмова, укинут је и Атонски зајам, али је Светој Гори додељена годишња субвенција, знатно мања од онога што је било потребно за подмирење потреба 20 манастира, као што су одржавање манастира, издржавање монаштва и пријем хиљада ходочасника. Део трошкова је покривен кроз државну помоћ, а остатак је субвенционисан увозом стабала кестена за телеграфске стубове, маслиновог уља и грожђа. Мали део прихода долазио је и од парцела које су остале у поседу Свете Горе на полуострву Халкидикију. Неки манастири су своја средства улагали у куповину некретнина на световној територији. Колибе и келије су намиривале своје трошкове пољопривредним активностима и радом радионица. Приходи Кинота (Свештене Скупштине — извршног органа владе) потичу од уплата свих манастира у општу касу у износу од 3% њихове добити, као и од издавања дозвола за посету ходочасницима Свете Горе.

Колико је монаха на Светој Гори

Становништво Свете Горе је 1910. године било 9.900 монаха, али је у наредним годинама почело значајно да опада. Један од разлога за ово опадање било је смањење броја монаха из Русије и других северних земаља. Погоршање економске ситуације повукло је и низ негативних последица.

Брига Патријаршије

Од 1924. године долази до захлађења у односима Патријаршије и Свете Горе, пре свега због усвајања Грегоријанског календара од стране Патријаршије. Светогорци су оштро реаговали на овакву новотарију, а сви манастири Свете Горе, осим Ватопеда, не само да су одбијали да је признају, већ су многи монаси напустили своје манастире и повукли се у своје келије, одбијајући да у својим молитвама спомињу име патријарха. Други разлог је био дијалог Патријаршије и Западне цркве и сусрет Патријарха православне цркве са папом Павлом VI у Јерусалиму 1964. године.