Света Гора Атонска

Атос

Шта је Атос? На ово тешко питање свако може имати свој одговор. То је полуострво у северној Грчкој, један од «прстију» полуострва Халкидикија. Атос, или Агион Орос, је планина, једна од највиших у Грчкој (2033 метра). Атос је историјски значајно место: ту је страдала у бродолому Ксерксова флота која је кренула у освајање Грчке.

Атос је било име једног од титана који је у сукобу са боговима са Олимпа бацио на Посејдона огромну стену која је пала у море, те је тако настала планина. Без сумње, Атос је вишевековна историја али за милионе људи Атос је и упориште вере, светионик Православља који осветљава наш пут чак и у најмрачнијим временима. Баш овде се налази једина православна монашка република на свету, Света Гора Атонска.

Где се налази планина Атос?

Атос је трећи, најисточнији крак на источној страни Грчке Македоније (Атос се налази на полуострву Халкидики у Северној Грчкој). Дужина полуострва Атос је 57 км, у најширијем месту његова ширина ја 10 км, укупна површина је 336 км2.

У центру полуострва налази се простран планински венац који се завршава планином Атос (2033 метра). Врх планине као да продире небо, а њене падине, обрасле вековним дрвећем, задивљују неупоредивом лепотом нетакнуте природе овог краја.

Границе монашке државе дефинисане су местом званим Франгокастро и досежу до рта Арапис на супротном крају полуострва.

Време на Атосу

Клима на полуострву Атос је углавном медитеранска, са благим зимама и свежијим летима. То је због благотворног дејства мора које га окружује. Количина падавина креће се између 600 и 800 милиметара, али на највишој тачки, на планини Атос, прелази 1000 милиметара.

Историја Атоса

Стари назив полуострва Атос — Акти. Сматра се да су први становници Атоса били пеласги. Заменили су их досељеници из Евије «Халкидијанци» који су, највероватније, дали своје име целом полуострву Халкидики. Историја Атоса броји неколико хиљада година.

Атос у митологији: шта је било на Атосу пре православних манастира?

На западном крају полуострва, на равници званој Флегра («ватрена»), била је одржана легендарна битка титана. Старогрчки богови на челу са Зеусом сукобили су се у битци са синовима Урана и Геје.

Халкидики је свето место — место битке богова. На врху Атоса некада је постојао храм са Зевсовом статуом која је, уместо очију, имала два огромна дијаманта која су сијала ноћу.

Овде су поштовани Зевс, Аполон, Дионис, Херкул, Титан Креус, Афродита, Уранија, Морфо, Артемида, Деметра и друга божанства.

Пантеоном старогрчког прехришћанског Атоса доминирала је Артемида. Због дивље природе и богате фауне ових предела, ова богиња се најбоље повезивала са овим крајем. Аполонова сестра је владала у дивљим прашумама, не оскврњеним људским рукама.

Хришћанство на Атосу

Према хришћанској традицији, Богородица и Свети Јован на путу за Кипар су упали у олују која их је приморала да се привезу на обалу 1000 км северозападно од места где се сада налази манастир Ивирон. Од тада је Богородица постала једина царица и господарица Атоса, док је другим женама улазак овамо строго забрањен. Легенда каже да када се Богородица случајно нашла на Атосу, Њој се тамо толико допало да је Она сама замолила свог Сина да ово место преда Њој под покровитељство.

Тако је Света Гора у Грчкој добила назив «Богородичин врт». Атос је посвећен Њеној слави, и она је једина жена којој је дозвољено да борави тамо.

У првој половини 11. века у рукописима се помиње назив «Света Гора». Кроз светогорски град Аполонију на путу од Филипа до Солуна прошао је апостол Павле. Овај тренутак се сматра почетком ширења хришћанства на Светој Гори. Монах Герасим Смирниотакис у својој књизи «Света Гора» каже да је «прелазак» на хришћанство био прилично брз, спомињујући време владавине Константина Великог, око 321. године.

Главни пагански храм посвећен Артемиди почео је да се руши у 6. веку нове ере. Прво је 1204. године претворен у франачку цркву, а за време турске окупације, 1456. године у џамију. Неки манастири су изграђени на остацима старогрчких храмова, чији су архитектонски детаљи интегрисани у зграду као декорација објеката. Најзад, на многим местима су сачувани велики делови рушевина античких зидина.

Светогорски манастири

Данас на Светој Гори постоји 20 православних мушких манастира, од којих 17 су грчки: Велика Лавра, Ватопед, Ивирон, Кутлумуш, Светог Павла, Дионисијат, Ксенофонт, Ставроникита, Григоријат, Констамонит, Есфигмен, Дохијар, Каракал, Ксиропотам и Пантократор.

1 руски манастир — Светог Пантелејмона Исцелитеља, 1 српски — Хиландар и 1 бугарски — Зограф.

На Светој Гори такође постоји 14 скитова и мноштво монашких келија и катизми.

Број манастира на Светој Гори остаје увек исти; изградња новог манастира на Светој Гори је немогућа. Сваки манастир је велика и сложена грађевина, опасана снажним зидом, чија је главна карактеристика торањ са пушкарницама.

Грађевине-тврђаве су помагале приморским манастирима да одбију нападе пирата и освајача.

Постоје две врсте манастира:

а) царски (василикес) који се тако зову јер су основани по наредби и уз помоћ византијских царева или су одобрени царском златном повељом;

б) патријаршијски и ставропигијални јер су били повезани са Цариградском патријаршијом која је преузела на себе њихов духовни надзор, а и зато што је крст у таквим манастирима установио сам Патријарх или епископ.

Списак светогорских манастира

1. Велика Лавра, 963. године, крсни празник 5/18 јул, на дан Св. Атанасија Атонског.

2. Ватопед, 972. године, крсни празник 25 март/7 април, на Благовести.

3. Ивирон, 972. године, крсни празник 15/28 август, на Велику Госпојину – Успење Пресвете Богородице.

4. Хиландар (српски), 1197. одине, крсни празник 21 новембар/4 децембар, на дан Ваведења Пресвете Богородице.

5. Дионисијат, 1375. године, крсни празник 24 јун/7 јул, на Ивањдан, дан рођења Светог Јована Претече.

6. Кутлумуш, крај 18. века, крсни празник 6/19 август, на Преображење Господње.

7. Пантократор, 1363. године, крсни празник 6/19 август, на Преображење Господње.

8. Ксиропотам, 10. век, крсни празник 9/22 март, на дан Четрдесет мученика Севастијских, и 14/27 септембар, на дан Воздвижења Часног и Животворног Крста Господњег.

9. Зограф, 10. век, крсни празник 23 април/6 мај, на Ђурђевдан.

10. Дохиjар, 10. век, крсни празник 8/21 новембар, на Аранђеловдан, и 1/14 октобра, у част иконе Пресвете Богородице Брзопомоћнице.

11. Каракал, 10. век, крсни празник 29 јун/ 12 јул, на Петровдан, дан Светих Апостола Петра и Павла.

12. Филофеј, 990. година, крсни празник 25 март/7 април, на Благовести, и 24 август/6 септембар на дан Светог Козме Етолског.

13. Симонопетра, 1257. година, крсни празник 25 децембар/7 јануар, на Божић, дан Христовог Рођења, и 22 јул/4 август, на дан Свете Марије Магдалене.

14. Св. Павла, 10. век, крсни празник 2/15 фебруар, на дан Сретења Господњег, и 28 июля/10 августа, на дан Светог Павла Ксиропотамског.

15. Ставроникита, 1541. година, крсни празник 6/19 децембар, на Никољдан, дан Светог Николе.

16. Ксенофонт, 11. век, крсни празник 23 април/6 мај, на Ђурђевдан.

17. Григоријат, 1345. година, крсни празник 6/19 децембар, на Никољдан, дан Светог Николе.

18. Есфигмен, 11. век, крсни празник на Спасовдан, дан Вазнесења Христова. Есфигменски манастир не помиње Васељенског патријарха, а такође нема канонско општење са другим манастирима Свете Горе.

19. Св. Пантелејмона, почетак 10. века, крсни празник 27 јул/9 август, на дан Светог Пантелејмона.

20. Констамонит, 11. век, крсни празник 27 децембар/9 јануар, на дан Стевањдан, Свети Стефан.

Управљање Светом Гором: ко управља монашком републиком?

Светом Гором Атонском управља  Свети Кинот – савет представника 20 манастира, уз учешће грчке државе преко свог представника, у престоници монашке републике - Кареји. Извршни орган Светог Кинота је четворочлана Света Епистасија. Одговорност за духовна питања је на Цариградској васељенској патријаршији, док су питања јавног реда и безбедности у надлежности представничког тела грчке државе.

Дијамонитирион — виза за Свету Гору

Границу Свете Горе смеју да пређу само мушкарци. Правило, познато као «Аватон», забрањује приступ Светој Гори било којој жени. Кршење ове забране је кажњиво по закону, и то не само земаљском, већ и божанском. По процедури коју је установио Свети Кинот, писмену дозволу (Диамонитирион) да посете монашку републику посетиоци-мушкарци морају да добију у представништву Свете Горе.

Дијамонитирион је документ који нам омогућава да дођемо на Свету Гору и боравимо тамо неко време. Показујемо га уз пасош приликом провере на бродовима, на царини, али и на улазу у сваки манастир.

Од вас ће бити затражено да наведете тачне идентификационе податке, а поред тога морате унапред знати и назначити који од светих манастира ћете посетити. Зато би било добро да унапред контактирате свете манастире и сазнате где ћете боравити.

Дозволе се издају одраслим мушкарцима-ходочасницима старијим од 18 година. Мушкарци млађи од 18 година примају се у пратњи оца. Младићима који посећују Свету Гору у образовне сврхе у пратњи вође групе одраслих, потребна је писмена сагласност родитеља, коју потврђују званичне власти њихове земље.

Манастири не наплаћују гостопримство али примају донације. Већина манастира и скитова моли ходочаснике да их контактирају унапред како би резервисали место. Такође, ходочасници који имају посебан хостел (позив из манастира), могу да бораве само у манастиру који их је позвао.

Дијамонитирион садржи податке о ходочаснику, његову шифру, датум и дане његовог боравка у наведеном манастиру. Обично се одређује период од 4 дана, али у случају да ходочасник жели да остане дуже, може да затражи продужење «визе» у Светом Киноту у Кареји.

Колико кошта «виза» за Свету Гору?

Цена је 25 евра за православне хришћане и 35 евра за ходочаснике других вера. Попуст је омогућен за посебне групе ходочасника, као што су школарци, студенти и инвалиди, који плате износ од 10 €. Породице са више деце (четворо и више деце) не плаћају ништа.

Како доћи до Свете Горе из Грчке? повезаност са манастирима

Превозом су повезани како приобални тако и најудаљенији манастири. Међутим, постоји више пешачких стаза преко којих може се доћи до многих манастира. Забрањено је снимање видеа, дозвољено фотографисање, али не унутар манастира. Забрањена је и употреба бицикала.

Брод за Свету Гору полази у 09:45 од Уранополиса. Трајект стиже у луку Дафни на Светој Гори приближно у 12:00. Од луке Дафни до престонице Атоса, Кареје, можете отићи аутобусом, а одатле до других манастира.

Постоји и други трајект - «Агиа Анна», који полази из луке Уранополис у 06:30 (осим суботе/недеље). Претходну ноћ је најбоље провести у Уранополису.

Неки ходочасници више воле да стигну до манастира пешке. Разлог је у томе што се тада пружа прилика да се упознате и поразговарате са пустињацима и подвижницима који живе далеко од манастира и прошетате јединственом шумом у којој нема пута погодних за аутомобиле, већ само стазе. Ходочасници се такође могу попети на врх планине Атос и посетити цркву Преображења Господњег на надморској висини од 2033 м.

Шта се налази на врху планине Атос?

Недалеко од обале планине Атос налази се једна од најдубљих тачака Егејског мора са дубином од 1500 метара.

Због свог облика и положаја, планина Атос има променљиву и непредвидиву микроклиму; такође вреди узети у обзир да су олујни северозападни ветрови и велика температурна колебања честа чак и у летњим месецима, а зими има доста снега.

На врху планине Атос, на крају полуострва, на надморској висини од 2033 м, налази се прелепа света црква Преображења Господњег. Ова посебна црква је право чудо, које је створио отац Диомидис (монах Велике Лавре, одговоран за изградњу).

Светогорске пешачке стазе

Пешачки обиласци Свете Горе је уобичајена ствар, али је за њих најбоље припремити се унапред. Бујна вегетација, прашуме, прелепе стазе, потоци, мали водопади, извори и многе дивне лепоте Атоса чекају ходочаснике на путу.

Треба имати на уму да у свој лепоти ове нетакнуте земље постоје замке. Да бисте се заштитили, морате запамтити да ходочасници, путници и обични туристи треба да знају да су стазе Атоса означени за сваки правац, у манастирима, ћелијама, скитовима и арсанама (лукама).

Никада не смете да скрећете са свог пута, јер мали прелази и зарасле стазе могу довести до многих опасности. Бујна вегетација која покрива пут или стазу често води до пукотина, јаруга и стена које се налазе поред путева и стаза. Непажња може довести до повреде.

Због бројних природних катастрофа, земља је на многим местима растресита. Ходајте по чврстом тлу што је више могуће и избегавајте приближавање ивици пута или стазама где нисте сигурни у стабилност тла.

Како живе светогорски монаси  

Монах, као и свако Божије створење, рађа се и умире, али се рођење монаха поистовећује не са биолошким рођењем, већ са рађањем нове личности у коју се он претвара после дугог и напорног испитивања своје вере. Прво кандидат улази у братство као искушеник. Тамо, под руководством старца игумана, он прати посебан програм молитве и службе током целе године, а понекад и дуже.

Монаси устају рано, после поноћи, пре него што дођу у храм, у својој келији, монах ће свршити покајање, молитву помоћу бројаница и читати душеспасоносне књиге. У 7.30 по византијском времену, црквени служитељи пале свеће, свећњаке, фењере и кандила главне цркве.

Као што је малој заједници потребна правилна расподела посла да би функционисала и опстала, тако и манастир или скит опстају, развијају се и испуњавају своју спасоносну мисију поверавајући монасима различита служења На пример, архондарис (онај ко дочекује госте) чека да понуди одмор новопридошлим ходочасницима, да им на послужавнику да чашу воде, ракије и слатки ратлук и смести све њих у собе. Друга браћа брину о радницима који стижу на Свету Гору, о старима, о животињама; пекари пеку хлеб, а кувари припремају храну у кухињи.