Монашка служба на Светој Гори

Монашке службе

Свако ко дође у посету било ком од светогорских манастира одмах схвата да, поред литургијских и духовних, монаси имају и друге дужности. На тај начин они доприносе функционисању манастира: као и у свакој заједници, монаси се баве занатом од чега зарађују себи за живот.

На Светој Гори већину потреба манастира подмирује служба монаха који живе на његовом подручју. Време одмора овде је обично минимално, а чланови братства своје слободно време користе на креативан начин, бавећи се неким корисним послом. На пример, један слика иконе, не ради продаје, већ из личног задовољства, други се бави писањем итд.

Има монаха којима је поверено више од једне службе. Неке врсте послова захтевају учешће више од једне особе, па је због тога неколико монаха заједнице укључено у њихово извођење.

Врсте служби које врше монаси

Иконописац: бави се осликавањем храмова и иконописом.

Многи светогорски монаси у својим делима приказују ликове светитеља, следећи традиције византијског иконописа, а најпознатији хагиографи и дипломци Светогорске црквене академије у својим делима настављају светогорску традицију.

Виноградар: негује виноград. У протеклих двадесет година многи манастири на Светој Гори су засадили своје винограде и сада производе вино не само за сопствене потребе, већ и за извоз и продају. Самим тим они су наставили вековну традицију.

Антипросоп (посланик): представник манастира у Светом Киноту (Свештеној Општини).

Арсанџија: задужен за манастирско бродско пристаниште и луку.

Архондар (гостопримац) задужен за гостиниоцу за ходочаснике, брине се за послужење и смештај гостију.

Подрумар: задужен за вински и ракијски подрум у манастиру. Вино се производи на Светој Гори већ 1000 година, јер је винарство дубоко укорењено у хришћанску традицију. У дивном Богородичином врту аклиматизују се и доносе плодове многе сорте грожђа, створене трудом људских руку, уз сталну бригу и пажњу светогорских монаха.

Књиговезац: бави се повезивањем књига. У библиотекама Свете Горе чува се мноштво оригиналних грчких рукописа. Вредност ових дела је неоспорна, али фасцинантан је и број рукописа који се чувају у светогорским библиотекама: њихов укупан број је око 15.000, док две највеће збирке грчких рукописа у Европи — Ватиканска и Национална библиотека Париза — заједно немају више од 10.000.

Допринос рукописа који се чувају на Атосу културном развоју Европе је непроцењив. Према речима библиотекара манастира Велике Лавре јеромонаха Никодима, «нико не може са сигурношћу да каже где би се данас налазило човечанство без древних сазнања која су сачувана у рукописима византијских манастира, а посебно манастира Свете Горе. Западна Ренесанса би по свој прилици каснила неколико векова...».

Библиотекар: задужен за архиве и библиотеке манастира.

Секретар: задужен за кореспонденцију и спољашње комуникације манастира.

Чтец: задужен за читање душеспасителних књига за време манастирске трпезе.

Економ: задужен за намирнице (складиште намирница), он се стара да је манастир снабдевен свим потрепштинама. Манастирска дијета то није само оно што ми називамо Медитеранском дијетом. То је много више. У чему је филозофија монашке исхране, њена безвременост и културолошке карактеристике које је прате? Које намирнице са толико труда и љубави произведене монасима данас су узор здраве исхране која доноси здравље и дуговечност? Манастирска дијета наставља традицију исхране античке Грчке која се очувала захваљујући православљу и увелико се користила у грчким породицама све до касних 1970-их.

Епистат: монах или јеромонах, представник манастира који имају право да учествују у Светој Епистасији.

Келар: одговоран за намирнице.

Игуман: архимандрит, управник манастира, јеромонах, духовни отац свих монаха.

Перволарис: задужен за манастирске воћњаке.

Један од важних задатака светогорских монаха је одржавање правилне екологије, јер су они свесни важности здравља не само душе, већ и тела. Људска природа је двојна: у човеку су спојени крхка земаљска љуштура и бесмртна душа. Очувањем и увећањем јединствене флоре Атоса, узгојем биљака и лековитог биља, светогорски монаси доприносе очувању екологије у целини.

Гробар: стара се о гробљанској цркви, гробљу и костурници.

Чамџија: задужен за манастирске чамце (и глисере).

Рибар: задужен за рибарење и снабдевање братије морским плодовима.

Кољивас: монах-сликар, који справља кољиво за манастирске празнике.

Кувар: задужен за припрему хране у манастиру.

Просмонар: јеромонах који стално борави код иконе и пред њом обавља молитве.

Светогорска земља је посута  сузама које су монаси проливали, узносећи молитве и хвале Господу и Пресветој Богородици. То је место бдења, покајања и смирења. На Светој Гори има много чудотворних икона Богородице, па стога у скоро сваком манастиру постоји промонар .

Просфорар: меси и пече просфоре за свету Литургију, петохлебнице за бденија и нарочите хлебове за чин о Панагији.

Прот: монах или јеромонах кога из својих редова, када на њега дође ред, даје један од 5 манастира који имају право да постављају протепистата.

Шивач (кројач): задужен за шивење свештеничке одежде и нове одеће за братију манастира.

Звонар: монах који звони у звона.

Болничар: брине о болесној братији у нарочитим просторијама за смештај старих и болесних (манастирска болница).

Апотекар: бави се прављењем лекова и масти на бази лековитог биља (он је и шеф апотеке, издаје потребне лекове и санитетске материјале).