Читање молитава од стране свештеника представља један од најважнијих чина у православној хришћанској традицији. Кроз молитве, верници се често обраћају Господу са молбама за помоћ и подршку, како би пронашли мир и остварили благостање у животу. Молитве су посебне молбе преко којих ми директно или индиректно разговарамо са Богом у различитим животним околностима.
Међутим, када је реч о литургијским аспектима православља, обичаји и традиције могу се знатно разликовати у зависности од земље, па чак и појединих региона. То се, између осталог, односи и на обичај освећења предмета и намирница у цркви - традиција која није присутна у свим православним земљама. Најчешће се освећују напрсни крстићи, иконе и други предмети намењени за личну употребу, као и друге светиње и амајлије. Освећују се чак и намирнице - на пример, васкршња јаја и васкршње погаче.
У светогорској традицији не постоји обичај освећења предмета у уобичајеном смислу те речи. Ипак, предмети направљени на Светој Гори носе монашки благослов, јер је сам процес њиховог израђивања прати непрекидна молитва.
.jpg)
У овом чланку ћемо говорити о значењу молитве, о освећењу предмета, о томе које се светиње обично благосиљају у православној пракси, као и о богослужбеним обичајима у Грчкој и на Светој Гори Атонској.
Зашто се освећују крстићи, бројанице и друге светиње?
Значај освећења предмета огледа се у снази молитве и заштити коју она пружа верницима. У свим временима, људи су тежили да имају Бога за свог заштитника и покровитеља. Зато носимо крстић око врата — тиме сведочимо своју оданост и поштовање према Христовој крсној жртви. То је уједно и «исповедање вере» и обраћање Богу за помоћ и заштиту. Слично томе, пребирање бројанице прстима помаже у молитви и јача у духовној борби.
Према традицији, када свештеник благослови овакве предмете уз вршење посебног чина, молитвена сила обраћања Богу постаје јача, а сама светиња постаје посредник између човека и небеских сила — светитеља, Пресвете Богородице и самог Христа.
Како се врши освећење предмета?
У православној традицији многих земаља уобичајено је да се крстић освећује пре него што се почне носити. Као и приликом свете тајне крштења, крстић се предаје свештенику, који над њим чита молитву, осењује га крсним знаком и кропи освећеном водом. Сматра се да тим чином предмет прима благодат Светога Духа и постаје заштита од зла.
Да ли је дозвољено самостално освећење предмета у кућним условима?
Генерално, читање молитве и освећење предмета врши само свештеник и верник не може самостално обављати овај обред по сопственом нахођењу. Наравно, сваки хришћанин може да се помоли, покропи предмет освећеном водом или га прислони на кућни иконостас. Па ипак, благослов даје управо свештеник, јер сам чин освећења представља свештени обред, који је често део Божанске литургије и светих црквених тајни.
Какве предмете и светиње могу се освештати?
Предмети који се могу освештати разликују се у зависности од традиције и обичаја сваке појединачне земље или региона. Најчешће се освештавају напрсни крстићи, бројанице и иконе. Такође, то могу бити и прехрамбени производи који се касније користе у оквиру прославе одређеног празника.
У сваком случају, свештеник се придржава утврђене процедуре освећења: чита молитву и обавља одговарајући обред, дајући свој благослов за употребу тог предмета у побожне сврхе.
Да ли у Грчкој постоји пракса освештавања светиња?
У Грчкој се не сматра обавезним да се крстић освештава пре него што се почне носити. Ипак, на захтев верника, свештеник може прочитати молитву и дати свој благослов. Исто важи и за иконе, бројанице и друге верске предмете. Понекад верници те предмете стављају поред светих моштију и благосиљају их крсним знаком, како би добили благослов светитеља. На тај начин они осећају да, уз симболичко значење, сваки такав предмет носи у себи заштиту и молитве светитеља, који чувају душу и, попут штита, бране од страсти.
У Грчкој је много чешћа пракса да свештеник освештава нове куће приликом усељења, као и нове аутомобиле. На тај начин хришћани желе да призову Божију благодат у свој свакодневни живот, како би били заштићени и ограђени од замки злога.
Такође, у цркви се могу освештавати различите намирнице као део црквених тајни. У зависности од обичаја сваког региона, у црквама се освећују васкршња јаја, цуреке (грчки аналог наше васкршње погаче) или фануропите — посне слатке питице које се традиционално пеку на дан Светог Фанурија 27. августа. Такве намирнице се постављају десно и лево од Царских врата или на мали сто у близини, како би их свештеник благословио приликом читања молитава и приложених цедуља са именима верника за помињање.
Како се на Светој Гори освештавају монашке рукотворине и друге предмете?
Када је реч о освештавању светиња, светогорско братство у целини следи грчку православну традицију: предмети и производи монашког рада обично се не освештавају у црквама светогорских манастира.
Међутим, цео живот на Светој Гори јесте подвижништво и непрекидно општење с Богом. Светогорски оци купају земљу у сузама покајања и свакодневно врше подвиг кроз физички и духовни рад. Управо тим радом и непрестаним молитвама монаси благосиљају свако дело својих руку. Штавише, сваки такав производ носи снагу тихе молитве, коју светогорски оци непрекидно узносе, призивајући благодат Светога Духа у сваку своју активност. Зато, иако та дела нису формално освећена у храму, она у себи носе благослов Пресвете Богородице, заштитнице и покровитељке Свете Горе, која штити и брани сваки монашки труд.
Изузетак од овог правила чине траке освештане на Часном Појасу Пресвете Богородице. Оне се стављају на Часни Појас током молитве. Према бројним сведочанствима, управо кроз те освештане траке дешавају се многа чуда.
Позивамо вас да посетите нашу интернет-продавницу, где можете набавити плетене наруквице, бројанице, иконе, крстиће и друге рукотворине које израђују светогорски монаси.
Нека Господ, молитвама наше заштитнице — Пресвете Богородице, благослови вас, вашу породицу и све ваше најмилије!
