У “Врту Пресвете Богородице” — како често називају Свету Гору — у манастиру Ватопед чува се једна од највећих и најпоштованијих реликвија хришћанског света — Часни Појас Богородице.
Ово је једина светиња која је сачувана од времена живота Богородице на земљи. Легенда каже да је вунени појас, који је саткала сама Богородица, предат Апостолу Томи након њеног Успења и вазнесења на небо.
Апостол Тома, који је био одсутан приликом сахрањивања Пресвете Богородице, могао је да стигне у Јерусалим само 3 дана касније. Пожелео је да се опрости од Богородице, замоливши апостоле да отворе гроб. На опште изненађење, унутра су нашли само покриваче за сахрану, који су дивно мирисали. Постоји легенда према којој се, уочи овог догађаја, Богородица јавила апостолу Томи и оставила њему свој појас за успомену. Процес предаје Појаса приказан је на православним иконама.
Мало историје
Неколико стотина година – до 4. века – реликвија није напуштала Јерусалим, а за време владавине цара Аркадија Појас је пренет у престоницу Византијског царства, град Константинопољ (Цариград). Тамо је стављен у величанствен реликвијар. Нешто касније, ћерка цара Аркадија подигла је храм Халкопрати, где је постављен ковчег са Часним Појасом. У 6. веку Појас је премештен у град Зилу у Кападокији, али је убрзо реликвија враћена у Цариград. Тада је светиња постављена у малу цркву Светог Ковчега, посебно подигнуту у близини обновљене Халкопратијске цркве.
Неколико векова касније, Појас Богородице је подељен на делове, који су временом пребачени у Бугарску, Грузију и на Кипар. Сада се највећи део Појаса Богородице налази на Светој Гори, у манастиру Ватопед, и доспео је овде на веома тежак начин.
Један део Појаса предао је манастиру цар Јован VI Кантакузин, који се, према предању, одрекавши царске титуле, замонашио у манастиру Ватопед. Други део, заједно са делом Часног Дрвета и светим моштима, чуван је у посебном крсту, који је пратио све византијске цареве у војним походима.
Након пораза у једној од битака са Бугарима, крст је био бачен у реку. Када је реликвија била пронађена, њу су предали бугарском цару. У 14. веку, у борби са српском војском коју је предводио великомученик Лазар, Бугари су били поражени, а крст је прешао у руке Срба. После 40 година Лазар је поклонио крст са свим светињама манастиру Ватопед. Сада се он чува у олтарском делу централног храма манастира.
Чудесна исцељења
Драгоцени ковчег са Часним Појасом Богородице дуго се чувао затворен. Њега су отворили тек у 9.-10. веку, за време владавине Лава Мудрог. Његову жену Зоју савладао је нечисти дух. Једном је имала визију да се, како би се излечила, на њу мора ставити Свети Појас. Цариградски патријарх је дао своју сагласност. Када је уклоњен печат и отворен ковчег, сви су увидели да Појас нема ни најмања оштећења, упркос томе што је прошло неколико стотина година. Чим је Појас Богородице стављен на царицу, дошло је до чудесног исцељења. У знак захвалности, Зоја га је извезла златним концем. Тако реликвија изгледа и данас.
Братија манастира је често преносила Појас Богородице. Са њим су вршили литије, освећујући и штитећи људе од разних болести. Тако је било и у 19. веку у Цариграду, када је тамо беснела епидемија колере. Чим је брод који је донео Појас ушао у луку, епидемија је престала, а они који су већ били погођени болешћу су се излечили. Крајем истог века у граду Мадита, у Малој Азији, догодила се права природна катастрофа – најезда скакаваца. Инсеката је било толико да су они невиђеном брзином уништавали усеве становника. Када се брод приближио обали, хорде скакаваца кренуле су у правцу мора, спречавајући брод да се усидри.
Ово је само мали део чуда која се везују за Појас Богородице.
Шта је појасчић Богородице
Монаси манастира Ватопед данас верницима деле мале тракице, освештане на Појасу Пресвете Богородице.
Таква тракица се зове појасчић Богородице, она је чудесна помоћ за оне који болују од рака или су суочени са неплодношћу. Али она помаже и другим страдалницима који се уздају у помоћ Богородице.
Добити појасчић Богородице са Атоса можете не само на самој Светој Гори, већ и на другим местима, где Часни Појас стиже на поклоњење. Препоручљиво је стално носити појасчић-тракицу скидајући је само када је потребно, узимајући у обзир чињеницу да се не препоручује да се овај производ пере. У неким случајевима, можете га везати око главе или зглоба.
Испред иконе „Појас Пресвете Богородице“ моле се, тражећи зачеће детета, успешну трудноћа и срећан порођај, као и здравље најмилијих.
