Бројаница "Богородичине сузе“

Улога бројаница у монашком животу

Дан светогорских монаха почиње увек исто: устајање пре зоре, јутарња молитва, црквена служба и читање Светог писма су саставни део јутарње рутине братије. Затим сваки монах прелази на своје послушање, односно бави се изабраним или додељеним њему радом. Једно од таквих послушања је и плетење бројаница.

Бројаница за монаха је суштински атрибут свакодневног живота. Додиривање чворића, праћено непрекидним понављањем Исусове молитве, помаже у фокусирању и одржавању концентрације. Чворићи такође помажу у отбројавању изговорених молитава.

Плетење бројаница је главна и једна од најраспрострањенијих врста монашког ручног рада на Светој Гори. По правилу, бројаница се састоји од чворића (комбоскини) или перли. У првом случају, монаси прате посебну технику плетења: сваки чворић се састоји од девет пресека канапа – према броју анђеоских чинова.

За плетење бројаница од перли на Светој Гори, често се користе бобице биљке  „Богородичине сузе“. Монаси их узгајају и беру ручно, након чега се бобице суше и од њих праве молитвене бројанице и наруквице „Богородичине сузе“.

Атонска легенда о Богородичиним сузама

Биљка "Богородичине сузе" може се назвати јединственом у својој врсти, јер расте само на Атосу. За њену појаву на Светој Гори везује се задивљујућа легенда. Некада веома давно један монах скита Свете Ане одлучио је да савлада вештину плетења бројаница. Али колико год се трудио, ма колико је напора улагао, наука плетења му није ишла за руком. Због тога је монах пао у малодушје. Наједном, када је већ био потпуно очајан, јави му се Пресвета Богородица и упита га зашто је тако растужен. Монах је испричао о својим неуспелим покушајима да савлада вештину плетења бројаница.

Тада је Богородица, у Својој безграничној љубави, понудила монаху Своје сузе, које Она пролива за монасима. Наредила је да се оне посаде у земљу; монах је следио Њено наређење, и једнога дана је из њих израсла биљка са крупним бобицама, која је добила име – „Богородичине сузе“.

Бобице ове биљке могле се лако низати на конопац, па се испоставило да је плетење таквих бројаница једноставно и није захтевно. Од тог времена и до дан-данас, светогорски монаси узгајају „Богородичине сузе“ и од њих ручно праве бројанице и наруквице, пратећи процес плетења непрестаном молитвом.

Мало ботанике

Биљка "Богорочине сузе“ припада породици Роасеае (трава) – лат. Coix Lacryma: ендемична биљка Атоса са тврдим семенима припада једној од две њене подврсте и не може да се нађе нигде другде у свету.

Занимљиво је да се међу словенским народима још две биљке зову „Богородичине сузе“: руски лешник тетреб, уврштен у Црвену књигу, по изгледу подсећа на звоно или минијатурни тулипан кестењасте боје, као и лабаш (плакун-трава).