Икона Богородице Портаитисе (грч. Πορταΐτισσα — Вратарка) сматра се једном од најчудотворнијих икона Свете Горе. Свакодневно ходочасници из целог света узносе њој молитве, тражећи помоћ и заштиту.
Историја чудотворног образа
У светом манастиру Ивирону на Светој Гори налази се чудотворна икона Богородице Вратарке, која се сматра уметничким делом самог јеванђелиста Луке. Њене димензије су 137 цм у висину и 94 цм у ширину, она је тешка 96 кг, заједно се прилозима и даровима ходочасника. Строг израз лица Божје Мајке, дубоког и очаравајућег погледа, изазива страхопоштовање код свакога ко има срећу да види ову икону.
Икона је добила назив «Вратарка», јер се налази у параклису манастира Ивирона, лево од централне капије.
.jpg)
У светом манастиру Ивирону на Светој Гори налази се чудотворна икона Богородице Вратарке, која се сматра уметничким делом самог јеванђелиста Луке. Њене димензије су 137 цм у висину и 94 цм у ширину, она је тешка 96 кг, заједно се прилозима и даровима ходочасника. Строг израз лица Божје Мајке, дубоког и очаравајућег погледа, изазива страхопоштовање код свакога ко има срећу да види ову икону.
Икона је добила назив «Вратарка», јер се налази у параклису манастира Ивирона, лево од централне капије.
Некада је ова икона била у поседу једне благочестиве удовице из Никеје, која је сваке ноћи палила свећу пред овим светим ликом. У време иконоборства војници цара Теофила који је тада владао, претресали су домове у потрази за иконама. Тако су они и открили свети образ.
Разборита удовица, поткупивши војнике, добила је један дан одлагања; те ноћи она је, заједно са својим сином јединцем, у тајности изнела икону и спустила је у море. Уместо да потоне, образ је остао на површини воде и, ношен таласима, запловио ка Грчкој.
Син удовице, да би избегао хапшење, одмах се упутио ка Солуну, а оданде према Светој Гори Атонској. Поставши монах манастира Ивирона, испричао је братији причу о спасењу чудесне иконе.
Како се икона нашла на Светој Гори
Нико не зна где се икона налазила током 170 година: од 829. године, када је била бачена у море, до 1004. године, када се на чудесан начин нашла на обалама Свете Горе Атонске, недалеко од манастира Ивирона.
Свети иверски старци били су заузети душеспасоносним беседама, када су у мору угледали огњени стуб. Монаси манастира покушали су да до њега дођу чамцем како би били сведоци чуда. Могли су да разазнају да светлост извире из образа Пресвете Богородице, али што су се више приближавали, икона се све више удаљавала од њих.
Онда су се оци окупили у манастирској цркви, где су се усрдно молили Свевишњем да им дозволи да узму свету икону. И Бог је услишио њихове молитве и на овај начин им одговорио.
Изван манастира живео је монах подвижник Гаврило из Иверије. Био је скроман човек строгог морала, који је непрестално понављао: «Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног.» Хранио се планинским биљем и пио је воду са извора; даноноћно је био посвећен проучавању закона Божјег.
Једног дана, док се Гаврило молио, савлада га неодољива поспаност. Тек што је склопио очи, пред њим се појавила Пресвета Богородица у свој Својој Божанској Слави. Мајка Божија му је рекла: «Иди у свој манастир и обавести игумана и братију да желим да им дарујем своју икону, а онда пођи ка мору и ходај по води. Нека сви знају какву љубав и благовољење имам према вашем манастиру.» Изговоривши ове речи, Богородица је нестала.
Подвижник је одмах отишао у манастир, где је поделио благу вест. Свети оци су, у литији са крстом, певајући црквене химне, кренули ка мору. Следећи заповест Богородице, Гаврило је ходао по мору и икона се истога часа нашла у његовим рукама.
Оци су примили чудотворни образ са великом радошћу и страхопоштовањем; три дана и три ноћи вршили су ноћна бдењија, молитве и богослужења, узносећи захвалност Господу и Пресветој Богородици.
Икону су неколико пута постављали у централној манастирској цркви, али сваки пут она се на чудесан начин обретала изнад манастирских врата. То се понављало све док се Мајка Божија поново није јавила у сну старцу Гаврилу, рекавши:
«Реци братији да ме више не ометају, јер ја не желим да ви мене чувате него ја вас да чувам, не само у овом животу, него и у будућем, и нека се надају милости Сина Мога и Владике, сви монаси на овој Гори који живе у врлини, благочешћу и са страхом Божијим, јер тај дар ја сам искала и добила од Њега. И ево вам дајем знак да док год видите моју икону у овоме манастиру, благодат и милост Сина Мога неће вас напустити.»
Чувши то, побожни старац је пожурио у манастир и обавестио игумана, који се испунио неисказаном радошћу, окупио је братију и наредио да се на улазу у манастир сагради параклис за чудотворну икону.
Од тада се у овом параклису чува чудотворна икона Богородице Вратарке. Чак се верује да ако икона напусти своје место, то ће означити почетак одбројавања уназад до Другог доласка Христовог.
МОЛИТВА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ У ЧАСТ ЊЕНЕ ИКОНЕ ИВЕРСКЕ
О, Пресвета Дјево, Мати Христа Бога, Царице Неба и земље! Послушај многоболне уздахе душа наших, погледај са висоте светости Твоје на нас који се вером и љубављу клањамо пречистој и чудотворној икони Твојој. Јер ево, у гресима погружени и невољама ношени, гледамо на икону Твоју и као да си ту, са нама, приносимо Ти смерна мољења наша. Немамо друге помоћи, ни заштите, ни утехе, сем Тебе, Мајко свих жалосних и обремењених! Помози нама немоћнима, ублажи тугу нашу, изведи на прави пут нас залутале, излечи болесна срца наша и спаси безнадежне. Даруј нам да остало време живота свога у миру и покајању проведемо, подај нам хришћански крај и буди нам милосрдна Заступница на Страшном суду Сина Твога, да свагда појемо, величамо и славимо Тебе као благу Заштитницу рода хришћанског, са свима који Богу угодише. Амин.
