Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина је један од највећих и најважнијих празника Православне Цркве. Он се слави 21. септембра и има посебан значај за вернике, јер означава спровођење Божанске икономије, почетак оваплоћења Божијег плана за спасење човечанства.
Прича о зачећу и рођењу Божије Мајке
Прича о Рођењу Богородице почиње од Њених родитеља, праведних Јоакима и Ане. Према предању, овај побожни брачни пар живео је у Јерусалиму. Ушавши у озбиљне године, они нису имали деце, што их је, према тадашњим схватањима и веровањима, осуђивало на презир и подсмех других. Ипак, упркос болу и разочарењу, Јоаким и Ана нису губили наду и веру у Бога и неуморно су се њему молили. И њихове молитве су биле услишене: архангел Гаврило се јавио Ани и рекао да ће имати кћерку. Тако је рођена Божија Мајка, која је добила име Марија.
Када је Марија напунила три године, родитељи су Њу одвели у храм у Јерусалиму да живот свог детета посвете Господу, као што су Му обећали. Тамо је девојчицу примио првосвештеник Захарија, који је одмах у Њој препознао жену која је била предодређена да постане мајка Спаситеља.
Мајка Божија и Божанска Икономија
Марија је остајала чедна током целог Свог живота. Честитост и благодат које су лучиле из Ње биле су резултат Њене сопствене воље и вере, Божанског промишљања, и побожности Њених родитеља.
Светост Богородице била је очигледна од самог њеног детињства. Ушавши у храм и посветивши свој живот Господу, Она је кренула путем изабраним за Њу. Од првог тренутка Марија је прихваћена као особа са великом харизмом. Чак јој је био дозвољен приступ Светињи над светињама, светом и затвореном делу храма. Девица Марија, чиста и непорочна, смртна и истовремено духовно узвишена, живела је у храму, како и доликује Њој, Краљици Свега.
Рођење Богородице није само историјски догађај; он носи безвременску поруку наде и вере. Ово је подсећање на Божанску икономију и Божији промисао. Одлука Господња да спасе човечанство од кварљивости људске природе врши се преко Пресвете Богородице.
Богородица, која је чудесно дошла на свет, живи под кровом Цркве Господње и на крају доприноси оваплоћењу Исуса Христа. План спасења почиње смирењем и вером и саме Богородице и Њених светих родитеља. Рођење Марије, захваљујући божанском уплитању, потврђује да су путеви Господњи у спровођењу Његовог плана спасења човечанства недокучиви.
Рођење Девице Марије је догађај огромног богословског значаја. Тог дана ми прослављамо рођење Мајке Спаситеља света; прослављамо не само Рођење Христово, већ и велики Божански замисао који почиње да се остварује од тог тренутка.
Пресвета Богородица је нова Ева. Само за разлику од последње која носи у себи терет првородног греха, Она спасава човечанство, доводећи у свет Исуса Христа. Она постаје мост између неба и земље. Дакле, Рођење Богородице се сматра почетком спасења човечанства.
Прослава на Светој Гори Атонској
За разлику од Грчке, где се Рођење Пресвете Богородице слави 8. септембра, светогорско братство слави га 21. септембра. На посебан начин овај праздник се обележава у келији Рођења Богородице која припада манастиру Хиландару. Тог дана овде се служи свечана Божанствена литургија која прославља име Богородице, која својим покровитељством штити келију и целу Свету Гору Атонску.
Тропар празника
На црковенословенском: Рождество Твое, Богородице Дево, радость возвести всей вселенней: из Тебе бо возсия Солнце правды Христос Бог наш, и разрушив клятву, даде благословение, и упразднив смерть, дарова нам живот вечный.
Превод: Твоје рођење, Богородице дјево, објави радост целој Васељени, јер из тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који разрушивши прародитељску клетву даде благослов, а уништивши смрт, дарова нам Живот вечни.
