Постоји предање да на врху планине Атос живи 12 невидљивих стараца.
Легенда каже да се ови монаси подвизавају у близини врха планине током читаве године, хранећи се само Исусовом молитвом: «Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног.» Када један од њих умре, одмах га замењује други монах. Број дванаест увек остаје непромењен.
.jpg)
Насељеници Свете Горе верују да ће, пред Други Христов долазак и Страшни суд, невидљиви старци служити последњу Божанствену литургију у капели Преображење Христово, која се налази на самом врху Атоса.
Иако, према предању, 12 монаха обитава на врху Атоса, они се могу видети у било ком делу Свете Горе, ако сами то пожеле.
То су свети старци Атона. Према предању, последњу литургију на земљи служиће управо ових дванаест невидљивих монаха.
Многи ходочасници Свете Горе, као и бројни монаси, сведочили су да су током пешачења по полуострву или за време молитве осећали стално присуство некога поред себе.
Чак је и Свети Пајсије Светогорац помињао невидљиве пустињаке. Године 1950, приликом своје прве посете Светој Гори, отац Пајсије се изгубио на путу од Кавсокаливије до скита Свете Ане. Касније он се овако присећао тог догађаја:
«Уместо да одем до Скита Свете Ане, кренуо сам стазом која је водила ка врху атонске планине. Тражио сам пут назад и молио Пресвету Богородицу да ми помогне. Одједном се преда мном појавио неки пустињак чије је лице зрачило светлошћу. Изгледао је као човек од око седамдесет година, а по његовој одећи могло се закључити да никада није имао додира са светом. На себи је имао подрасник од грубог платна, сав избледео и поцепан. Рупе на подраснику биле су спојене дрвеним прутићима. Са собом је носио и кожну торбу, такође избледелу и изношену, са рупама закрпљеним на исти начин. Око врата му је висио дебео ланац са малом кутијицом. Вероватно се у њој налазила нека светиња.
Нисам стигао ни да проговорим, а он ми рече: «Чедо моје, ово није пут за Свету Ану», - и показа ми праву стазу.
По свему се могло видети да преда мном стоји светитељ.
Упитао сам пустињака:
— Где живиш, старче?
Он ми одговори:
— Овде, - и показа на врх Атоса.
Заборавио сам који је тачно тада био датум и дан недеље. Питао сам га и за то, а он ми је одговорио да је петак. Затим је извадио малу кожну врећицу у којој су се налазили штапићи са урезима. Погледавши их, рекао ми је који је датум. Након тога сам узео од њега благослов и кренуо стазом коју ми је показао. Она ме је довела право до Свете Ане.
Касније, када су ми испричали да на врху Атоса живи дванаест — а неки су говорили седам — пустињака, помислио сам да није можда човек кога сам срео један од њих. Испричао сам овај догађај искусним старцима, а они су потврдили: «Да, то је сигурно био један од преподобних пустињака који тајно живе на врху Атоса.»
Старац Пајсије је волео да прича како је један младић из Атине, из богате породице, након што је остао без родитеља, разделио своје имање сиромашнима и упутио се на Свету Гору.
Пролазећи кроз Нови скит, упознао је оца Неофита, који је живео у каливији Светог Димитрија. Ту је остао и исповедио се. Монах му је причао многе приче о подвижницима. Када је младић чуо за пустињаке који живе на врху Атоса, у њему се родила снажна жеља да постане један од њих. Отац Неофит му је пуних пет година одбијао монашки постриг, припремајући га духовно. Нико није знао за његов узвишени циљ, а он није разговарао са другим монасима. По завршетку те припреме, старац је замонашио искушеника давши му име Серафим. Најзад је упоран монах добио благослов да се подвизава високо на Атосу, далеко од људи, у потпуној усамљености.
Једнога дана, после три године, вратио се у каливију. Монаси су касније причали да им је говорио о страшним искушењима и да су му демони непрестано претили. Једном приликом, док је Серафим спавао, демони су одбацили гвоздени лим који је затварао улаз у његову пећину. Пустињак је тада, насмејавши се, повикао: «Бог вам опрости — добро сте учинили, јер је тај лим само кварио изглед пећине!»
Други пут пустињак се вратио након пет година. Тада му је отац Неофит дао дароносицу са Светим Даровима. Повукавши се поново на врх Атоса, он се више никада није појавио.
