Скит Свете Тројице (Кавсокаливија)

Историја и савременост

Овај манастир је познатији као Кавсокаливија. Место је уско повезано са именом чувеног исихасте, преподобног Максима Кавсокаливита. Рођен у Лампсаку, најпре је монашки живео у области Тракије, а потом и у Великој Лаври. По заповести Богородице попео се на врх Свете Горе Атонске, где се три дана и три ноћи борио са демонима. Ту му се јавила Богородица, дајући да окуси Небески хлеб и заповедила му да живи као аскета у подножју планине Атос. После овог виђења, свети Максим је, пратећи живот других аскета, подизао себи привремене колибе, које после одређеног времена спаливао, селио се на друго место и градио нове. Тако је и добио свој надимак, јер «Кавсокаливит» на грчком значи «онај који спаљује каливе (колибе)». Приликом сусрета са великим учитељем свесне молитве  Григоријем Синајским, последњи је убедио светог Максима да се негде настани за стално, како би се монаси могли придружити његовој праведности. Свети Максим је био обдарен даром прозорљивости, што му је омогућило да види све грешне мисли скривене у душама људи, као и да предвиди будућност. Оци су увек поштовали Максима Кавсокаливита као човека велике духовности, а одмах после његовог упокојења – као светитеља.

Водич кроз скит

Насупрот скита налази се острвце Даскалио, које се везује за оца Гаврила, који је ту провео цео свој живот. Његова глава се чува у костурници скита. На стени са леве стране, на надморској висини од 60 м, назире се пећина у којој је као монах живео Свети Нифон (1315-1411), савременик и први биограф преподобног Максима.

Пристаниште скита се налази бочно, међу низом морских пећина, који пренеражују својом симетријом. Овде се често могу видети фоке које овамо долазе са Спорадиских острва, јер ту има пуно рибе. Пристаништа скита је обновљено 1872. године; овде су подигнуте нове грађевине.

Од пристаништа до скита води прилично тежка стаза са великим бројем степеника. Колибе се налазе лево и десно дуж падине. Нешто ниже, на левој падини, налази се нови део скита, где се види оронула колиба Свих Светих, од које је делимично сачувана плава купола украшена фрескама. На нивоу мора налази се пристаниште колибе Јоасатеон, која има свој брод. Једна стаза води од пристаништа до источног дела скита.

Скит Кавсокаливија основао је у осамнаестом веку познати подвижник преподобни Акакије (1630-1730). Монах се настанио у овом крају и подвижник се подвизавао у пећини. Често се његова храна састојала од млевеног камења и суве траве. Док се молио, многа браћа су видела како пламен избија из његових уста. После извесног времена око њега су се окупили монаси-сапутници, који су мучили од недостатка воде. Монах Акакије се помолио и одмах је откривен извор који је добио име „Преосвећени Акакије“. Вода у овом извору тече са три места одједном, симболизујући тројство божанске ипостаси. Данас се овај извор налази непосредно изнад главног храма манастира.

Преподобный обосновался в этом районе и жил аскетом в пещере. Нередко его пищу составляли перетертые камни и сухая трава. Когда он молился, многие братья видели, как из его рта извергается пламя. Спустя некоторое время вокруг него собрались монахи-сподвижники, которые страдали от недостатка воды. Преподобный Акакий помолился и тут же обнаружился источник, получивший название «Преподобного Акакия». Вода в этом источнике бьёт сразу из трёх мест, символизируя триединство божественной ипостаси. Сегодня этот источник располагается чуть выше главного храма скита.

Первый кафедральный собор скита находился в том месте, где сегодня располагается кладбищенский храм. Первый собор был богато украшен фресками. Здесь принял монашеский постриг преподобный мученик Роман с острова Карпениси. Это был первый из многих мучеников, проживавших в Кавсокаливии. Он также считается сооснователем скита, так как оказал поддержку и помог преподобному Акакию в его трудах.

На месту где се данас налази гробљанска црква налазила се прва манастирска црква. Прва катедрала била је богато украшена фрескама. Овде се замонашио преподобномученик Роман са острва Карпенисија. Ово је био први од многих мученика који су живели у Кафсокаливији. Такође се сматра саоснивачом манастира, јер је подржавао и помагао светог Акакија у његовим трудовима.

Сохранилось интересное описание скита русского путешественника и монаха Василия Григорьевича Барского, составленное в 1725 году:

"Я прибыл в район, который называется Кавсокаливия. Это засушливая и голая местность, где летом становится особенно жарко. Здесь все монахи живут по отдельности. У каждого монаха в его келье есть небольшая часовенка для ежедневных молитв. Тем не менее, в воскресные дни и в дни праздников, они собираются все вместе в одном большом общем храме на всенощное бдение. Здешние монахи не имеют ни сада, ни огорода. Они выбрали себе такую жизнь ради Христа. Их кельи построены на засушливой и каменистой земле, на отвесных скалах и в ущельях, высоко над морем, как гнёзда птиц. Живут они за счёт своего ручного труда: кто-то делает кресты, кто-то деревянные ложки. Я жил там у одного монаха-старца, первого среди них, по имени Акакий. На всей Святой Горе Афон он считается главным аскетом. Я слышал, что он обладает также даром предвидения.".

В Кавсокаливии проживали также и другие преподобные мученики: Никодим, Пахомий и Константин. В кафедральном соборе скита, в притворе, есть изображение святого мученика Константина, рядом с которым изображается некий священнослужитель, по всей вероятности — дикей (настоятель скита) Гавриил.

Скит Кавсокаливия явил миру многих примечательных лиц афонского монашества — таких как дьякон Неофит Пелопонесский — ученый Афонской Академии, составивший первую книгу, напечатанную на Святой Горе Афон в 1759 году в типографии Великой Лавры.

Высоко, на правом склоне, располагается опустевшая калива Акафиста. Чуть ниже находится калива Успения Богородицы, более известная как калива Святого Акакия. Она построена над пещерой преподобного Максима Кавсокаливита, где также проживал преподобный Акакий. Над входом в храм каливы находится фреска, изображающая Богородицу, держащую на руках младенца Иисуса. Сам храм весь расписан фресками. На северной стороне изображается святой Симеон Новый Богослов; возможно, это самое раннее его изображение, которое сохранилось до наших дней. В особом ларце-мощевике хранятся части мощей преподобного Акакия, в то время как его глава хранится в кафедральном соборе скита. Фреска в алтарной части изображает святого Марка во время Флорентийского Собора в 1439 году.

Сачуван је занимљив опис манастира руског путника и монаха Василија Григоријевича Барског, састављен 1725. године:

„Стигао сам у област звану Кавсокаливија. Ово је сушно и голо подручје где је лети посебно вруће. Овде сви монаси живе одвојено. Сваки монах у својој келији има малу капелу за свакодневне молитве. Међутим, недељом и на празнике се сви скупљају у једну велику заједничку цркву на свеноћно бденије и каменита земља, на стрмим литицама и у клисурама, високо над морем, живе од свог ручног рада: једни праве крстове, други праве дрвене кашике , по имену Акакиј, он се сматра главним подвижником.

У Кафсокаливији су живели и други преподобни мученици: Никодим, Пахомије и Константин. У манастирском саборном храму, у припрати, налази се лик светог мученика Константина, поред кога је насликан извесни духовник, по свој прилици дика (настојник манастира) Гаврило.

Манастир Кафсокаливија показао је свету многе значајне личности светогорског монаштва – попут ђакона Неофита са Пелопонеза – научника Атонске академије, који је саставио прву књигу штампану на Светој Гори Атонској 1759. године у штампарији Велике Лавре.

Високо, на десној падини, налази се напуштени калијум Акатиста. Непосредно испод је Калива Успења Богородице, познатија као Калива Светог Акакија. Саграђена је над пећином Светог Максима Кавсокаливита, где је живео и свети Акакије. Изнад улаза у храм Калива налази се фреска која приказује Богородицу која држи бебу Исуса у наручју. Сам храм је у потпуности осликан фрескама. На северној страни је приказан Свети Симеон Нови Богослов; Ово је можда најранија његова слика која је преживела до данас. Делови моштију светог Акакија чувају се у посебном ковчегу са моштима, док се његова глава чува у саборном храму манастира. Фреска у олтару приказује Светог Марка током Фирентинског сабора 1439. године.

На том же склоне располагается калива Святого Иоанна Богослова. Она была построена иеромонахом Паисием с острова Лесбос, впоследствии ставшим игуменом монастыря Ксенофонт в 1784 году. Во время русско-турецкой войны, в 1767 году, адмирал Орлов взял его на свой корабль переводчиком, так как тот знал 6 языков. Фрески храма датируются 1776 годом и являются работой монаха с острова Хиос по имени Митрофан.

Прямо над каливой Святого Иоана Богослова располагается калива Святого Пантелеймона. Здесь жил учёный монах-филолог Филофей Смирнейский (1807-1867).

На левом склоне располагается калива Святого Мефодия Константинопольского, где жил учёный, монах и писатель Мефодий Византийский, почивший в 1811 году. Интересно, что этого монаха чуть не выгнали из скита, так как он всегда был без бороды. Он слезно молил о бороде перед иконой Успения Богородицы; чудесным образом на его лице появилась такая длинная борода, что она доставала до самой земли.

Чуть ниже располагается калива Святого Георгия, более известная как калива Иоасафэон. Здесь размещались лучшие иконописцы братства. Эта известная школа иконописи берет свое начало в Керасье, а затем переносится в Кавсокаливию в 1882 году. В 1920 году часть мастерской переезжает в столицу Святой Горы Афон, в город Карьес. Храм каливы был построен на месте старого храма Вознесения Господня и освящен в 1887 году патриархом Иоакимом III. Местные прославленные иконы чётко следовали стилистике эпохи Возрождения, которая в то время была очень популярна на Святой Горе Афон вследствие влияния России.

На истој падини је и Калива Светог Јована Јеванђелисте. Подигао га је јеромонах Пајсије са острва Лезбос, који је касније постао игуман манастира Ксенофонта 1784. године. За време руско-турског рата, 1767. године, адмирал Орлов га је повео на свој брод као преводиоца, пошто је знао 6 ​​језика. Фреске храма датирају из 1776. године и дело су монаха са острва Хиос по имену Митрофан.

Непосредно изнад лонца Светог Јована Богослова налази се лонац Светог Пантелејмона. Овде је живео учени монах-филолог Филотеј Смирнејски (1807-1867).

На левој падини је Калива Светог Методија Цариградског, где је живео научник, монах и писац Методије Византијски, који је преминуо 1811. године. Занимљиво је да је овај монах скоро избачен из манастира, пошто одувек није имао браду. У сузама се молио за браду пред иконом Успења Пресвете Богородице; за чудо му се на лицу појавила тако дуга брада да је допирала до саме земље.

Одмах испод је Калива Светог Ђорђа, познатија као Калива Јоасатеона. Овде су били смештени најбољи иконописци братства. Ова чувена школа иконописа настаје у Керашју, а затим се 1882. године сели у Кафсокаливију. Године 1920. део радионице сели се у престоницу Свете Горе Атос, у град Каријес. Храм Калива је подигнут на месту старе цркве Вазнесења Господњег и освештао га је 1887. године патријарх Јоаким ИИИ. Локалне познате иконе јасно су пратиле стил ренесансе, који је у то време био веома популаран на Светој Гори због утицаја Русије.

Над каливой Иоасафэон находится калива Ананэон, храм которой, изначально посвящённый Честному Иоанну Предтече, был затем освещён в честь Святого Евстафия. Храм каливы был заложен в 1767 году архитектором и монахом по имени Пахомий с острова Хиос, построившим также храм Святого Андрея (Серай) в Карьесе. Так же, как и столичный храм, храм каливы богато украшен элементами в стиле барокко.

Сегодняшний кафедральный собор скита, посвящённый Святой Троице, был построен в 1745 году. Храм богато украшен фресками и имеет примечательный деревянный резной иконостас. Над проходом из притвора главный храм изображается Святая Троица. В проскинитариях (аналой, подставка для возложения богослужебных книг или икон) слева и справа от входа находятся иконы Христа Вседержителя и Богородицы Умиление (XII век). На куполе, вместо привычного изображения Христа вседержителя, изображается Богородица Платитера. На фресках храма изображаются также многие святые, проживавшие в Кавсокаливии. В притворе храма находится редкая переносная икона второго Пришествия. Фрески притвора, созданные в 1820 году, относятся к работе художника Митрофана из района Греции Фракии. Этот же художник расписал главный храм монастыря Зограф в 1817 году. Стоит обратить особое внимание на изображение Второго Пришествия на западной стене; на остальных стенах изображаются святые мученики. Колокольня представляет собой отдельно стоящее здание 1897 года, созданное на средства патриарха Иоакима III.

Изнад калива Јоасатеон налази се калива Ананеон, чији је храм, првобитно посвећен преподобном Јовану Крститељу, тада био осветљен у част светог Јевстатија. Храм Каливе основао је 1767. године архитекта и монах по имену Пахомије са острва Хиос, који је подигао и храм Светог Андреја (Сераи) у Кариесу. Баш као и престонички храм, храм калива је богато украшен барокним елементима.

Данашњи саборни храм манастира, посвећен Светој Тројици, подигнут је 1745. године. Храм је богато украшен фрескама и има изузетан дрвени резбарени иконостас. Изнад пролаза из припрате приказан је главни храм са Светом Тројицом. У проскинтаријуму (кандидат, постоље за полагање богослужбених књига или икона) лево и десно од улаза налазе се иконе Христа Пантократора и Богородице Умилостиви (12. век). На куполи, уместо уобичајене слике Христа Пантократора, приказана је Богородица Платитера. Фреске храма такође приказују многе свеце који су живели у Кафсокаливији. У предворју храма налази се ретка преносна икона Другог доласка. Фреске предворја, настале 1820. године, дело су уметника Митрофана из Тракије у Грчкој. Исти уметник је 1817. године осликао главни храм манастира Зограф. Посебно вреди обратити пажњу на слику Другог доласка на западном зиду; На преосталим зидовима налазе се прикази светих мученика. Звоник је засебна зграда изграђена 1897. године, настала о трошку патријарха Јоакима ИИИ.

Поред катедрале налази се хотел који је обновљен, као и гробљанска црква из 1915. године. На локалном гробљу налазио се гроб старца Порфирија, који је преминуо 1991. године. Старац се овако сећао свог доласка на Атос:

„Мала деца никада нису била примљена на Свету Гору. Ви сте још увек мали, што значи да не можете да идете тамо, али не бојте се. Пред Богом то неће бити лаж, ово ће бити истина, пошто волиш Христа свим срцем и хоћеш да одеш у Свету Гору Атон да се поклониш Христу, ако те неко пита ко ти је старац. онда ми одговори да сам ја твој ујак да си ти мој синовац. Тако смо стигли до Дафниног пристаништа. Сишли смо са брода и старац се мало удаљио од мене. Одмах ми је пришао војник у меканој сукњи и качкету са кићанком. Зграбио ме је и бацио назад на брод који је већ кренуо.

- Шта радиш овде? Губи се одавде!

Тако ми је викнуо, а ја сам заплакао, док је лађа почела да се удаљава од Свете Горе. Када је старешина видео шта се догодило, одмах је почео да виче војнику да окрене лађу, пошто је то био његов нећак“.

Преподобни старац је увек говорио да је његов долазак на Свету Гору у тако малом добу био чудесан догађај и да се није могао догодити без чудесне интервенције Господа Бога у његовом животу.

Рядом с кафедральным собором находится гостиница, которая была восстановлена, а также кладбищенский храм 1915 года. На местном кладбище находилась могила старца Порфирия, почившего в 1991 году. Старец так вспоминал о своём прибытии на Афон:

"На Святой Горе Афон никогда не принимали маленьких детей. Ты ещё маленький, а значит, тебе нельзя поехать туда, но ты не бойся. Нам придётся сказать неправду, но Бог простит нам эту маленькую ложь. Перед лицом Бога — это не будет ложь, это будет правдой, так как ты любишь Христа всем сердцем и хочешь попасть на Святую Гору Афон, чтобы преклониться перед Христом. Если кто-то тебя спросит, кем тебе приходится старец, то ты отвечай, что я твой дядя. Я же буду говорить, что ты мой племянник, ребёнок моей сестры." Так мы добрались до причала Дафни. Мы сошли с корабля и старец немного отдалился от меня. Тут же ко мне подошел солдат в пышной юбке и шапочке с кисточкой. Он схватил меня и зашвырнул обратно на корабль, который уже начал отходить.

- Что ты здесь делаешь? Уходи отсюда!

Так он кричал мне, а я плакал, так как корабль начал отдаляться от Святой Горы. Когда старец увидел, что произошло, он тут же начал кричать солдату, чтобы тот развернул корабль, так как это его племянник.".

Преподобный старец всегда говорил о том, что его прибытие на Святую Гору в таком маленьком возрасте было чудесным событием и не могло бы произойти без чудотворного вмешательства Господа Бога в его жизнь.