Зашто је женама забрањен улазак на Свету Гору

Света Гора заузима територију целог Атонског полуострва, на којем се налази и истоимена планина Атос, чији је врх висок 2033 метра. Од тренутка настанка Светогорске државе која је, у складу са чланом 105 Устава Грчке Републике, аутономни део Грчке, женама је улазак тамо забрањен.

Ово је највећа територија на свету на којој важи оваква забрана. Она се назива «аватон» и постоји још од времена цара Јустинијана: званично, забрана је уведена 539. године. Дакле, женама је формално било забрањено да бораве на Светој Гори још од 9. века, када су тамо основани први мушки манастири. У то време не само женама, него чак и кокошкама био забрањен улазак на Атос, па су монаси били принуђени да јаја набављају негде ван.

Света Гора Атонска је јединствено место, јер се читава територија ове православне монашке државе сматра манастиром. Она припада само једној жени — Пресветој Богородици. Као што је познато, после Вазнесења Христовог, Богородица је позвана у госте код Лазара — брата Марте и Марије — који је био владика у цркви на Китиону (данашња Ларнака, Кипар). Међутим, током путовања брод на којем се налазила Пресвета Богородица скренуо је са курса услед јаког ветра. Тако су Богородица и свети Јован, који ју је пратио, пристали на источну обалу Атоса, недалеко од данашњег манастира Ивирона. У то време на том месту налазио се пагански храм и пророчиште Аполона. Божја Мајка била је толико очарана тим местом да је пала на колена и молила Сина да Њој дарује земљу на којој је Она приклонила колена. Њена молитва је услишена, и пре одласка, Божја Мајка је саопштила да «Гора» припада Њој, благословивши Свету Гору Атонску и њене становнике.

До дан-данас монаси чврсто верују да Богородица штити свој посед и кажњава оне који крше Њену забрану.

Жене на Светој Гори

Чак и данас Атос називају «Богородичиним вртом», он је посвећен Њеној слави, и само Она заступа свој пол на Светој Гори. Ипак, као што је познато, у сваком правилу апостоје изузеци. Као очигледан пример може послужити прича о монаху који је преминуо 1978. године. Рођен је на Атосу и никада га није напуштао. То значи да је његова мајка на неки начин доспела на територију монашке државе.

Како и сами монаси признају, један или два пута у историји врата манастира су се отварала ради заштите цивилног становништва — укључујући и жене.

Сачувано је много предања повезаних са вековном забраном. У време османске власти турски војници покушали су да уђу на Свету Гору са својим женама. Имали су дозволу од локалних власти. Један од њих је изгубио свест и умро. Монаси тврде да су након тога Турци, који су до тада исмевали аватон, успаничили се и, извинивши се и покајавши се, отишли. Тело несрећника је сахрањено, али је одмах након тога почела страховита киша, услед које се тло подрило, а тело је бујицом однесено у море. Тако је Божја Мајка показала да онога ко се усуди да прекрши Њену забрану неће ни мртвог примити!

Иако је једина жена којој је дозвољено да борави на Светој Гори сама Богородица, у пракси је аватон више пута био прекршен. Званично се помиње дванаест таквих случајева.

Прво кршење забележено је 382. године, а починила га је ћерка Теодосија Великог, Плакидија. У то време организована монашка држава на Атосу још није постојала. Много касније, 1081. и 1108. године, до кршења је дошло од стране стотина пастирских породица. Године 1345. жена српског цара Стефана Душана, Јелена, посетила је српски манастир Хиландар. Године 1404. забрану је поново прекршила супруга Јована Палеолога, која је посетила манастир Велике Лавре.

Године 1850. британски амбасадор у Цариграду, Стратфорд Канинг, посетио је Свету Гору у пратњи своје супруге. Монаси у својим сведочењима наводе да је тада у њену част приређен пријем. Након тога је, иако са закашњењем, уследила званична реакција цркве, која се свела на молбу да се поводом тог догађаја не предузимају никакве мере, али и да слични случајеви више не смеју да се понове.

Године 1854. аватон је прекршила група жена и деце која је потражила заштиту услед ратних дејстава на полуострву Халкидикију.

Грчка Мис Европе Алики Диплараку такође је неовлашћено ушла на територију Атонске државе. Године 1930, када је имала само осамнаест година, она је представљала Грчку на Европском такмичењу лепоте у Паризу и била овенчана титулом Мис Европа. Неколико месеци након те победе у такмичењу лепоте, Алики је поново постала тема за расправу у медијама, јер је прекршила вековну забрану Свете Горе. Налазећи се на јахти једног бродовласника, успела је да, прерушена у морнара, уђе на територију Атонске државе. Недуго потом била је хоспитализована у Швајцарској, и док јој је живот био у опасности, написала је писмо игуману манастира Дионисијата, у коме је изразила искрено кајање и своју изненадну болест довела у везу са кршењем аватона.

Ево садржаја тога писма:

«Давос, Швајцарска.

Драги оци, искрено желим да вам се покајем због грешке коју сам учинила у мају прошле године у манастиру Ватопеду: отишла сам у манастир, иако сам знала да је то забрањено. Позајмила сам морнарску униформу и, као морнар, ушла у цркву и друга места, те ме нико није препознао… Од тада, оци моји, изгубила сам здравље и налазим се на лечењу овде, у швајцарским бањама, тражећи исцељење, али, нажалост, не видим побољшање. Схватила сам и чврсто верујем да је ово казна од Пресвете Богородице. Ја, образована девојка, нисам смела учинити оно што сам учинила, и сада се кајем, молећи моју Богородицу да ми опрости.»

Године 1948, у време Грађанског рата, група жена, бежећи од прогона, такође се обрела на Светој Гори.

Много година касније, једна од њих, Евгенија Пегиу, изјавила је у једном интервјуу:

«Учинила сам грех. Била сам јако уплашена. Стигли смо у манастир Ивирон. Монаси нису отварали врата. Један од војника се ушуњао у манастир и отворио капију. Ја нисам ушла. Стајала сам и чекала, са пиштољем у руци.»

Према непотврђеним гласинама, Џеки Кенеди је заједно са Аристотелом Онасисом крочила на обалу манастира Велика Лавра. Ова прича се завршава тако што је она повредила зглоб и вратила се на јахту «Кристина».

Правила посете Свете Горе Атонске

Ако је за жене установљена потпуна забрана посете Свете Горе, мушкарци могу отићи тамо само уз поштовање низа услова. Дакле, право да уђу на Свету Гору имају 100 православних и 10 неправославних ходочасника и путника дневно. Сваки посетилац пре уласка на територију мора показати свој пасош и посебну дозволу — Диамонитирион, која обично ограничава боравак на Светој Гори на 3 дана.

Жене могу да уживају у погледу на манастире са палубе крстарећег брода који плови дуж западне обале Атоса. При том, брод се не сме приближити Атосу на удаљеност мању од 500 метара од обале.

Посебности примене аватона

Када је реч о животињама, званично под забрану боравка спадају само мачке. Осим тога, постоји и изузетак за дивље животиње, које монаси, наравно, не могу да контролишу.

Раније је важило правило према којем мушкарци који долазе на Свету Гору морали су имати браду: у византијско доба било је забрањено присуство безбородих мушкараца на Атосу. Ово правило је спречавало могућност да жена уђе на територију Светогорске државе прерушена у мушко одело. С друге стране, под забрану су аутоматски подпадали безбороди дечаци и младићи.

Данас дечаци могу посетити Свету Гору, али само у пратњи старијег мушкарца — углавном оца.

Такође, ваља напоменути да су светогорски монаси у сва времена, у изузетним случајевима, отварали капије својих обитељи, пружајући помоћ локалном становништву. Током грађанског рата у Грчкој, од 1946. до 1949. године, Света Гора је пружала уточиште групама сељака, укључујући жене и мале девојчице.

Након што је 1953. године Гркиња Мария Поимениду, прерушена у мушкарца, ушуњала се на Свету Гору, Грчка је донела закон којим се женама забрањује улазак у ту регију, у супротном, прекршиоцима прети казна затвора са максималним роком до 12 месеци.

Где је још женама забрањен улазак

Иако је монашка република Света Гора највећа територија на свету где важи забрана боравка за жене, она ни у ком случају није једина. Тако, женама узраста од 10 до 50 година забрањен је улаз у храм Сапаримала у Индији. Многи протестују против ове забране, а случај је чак стигао и до Врховног суда земље.

Гора Омине у Јапану такође је затворена за посету женама. Ово подручје сматра се светим местом за следбенике јапанске народне религије.