Према Јеванђељу, Цвети је дан када је Исус дошао из Витаније у Јерусалим. Овом догађају претходило је Лазарево васкрсење на Елеонској (Маслинској) гори, након чега је уследила вечера у Лазаревој кући. Његова сестра Марта је служила Исуса, а друга сестра, Марија, узела је најскупље и најдрагоценије миро и намазала Његове ноге. Јуда јој је, према јеванђељском предању, замерио, рекавши да се миро може продати, а новац поделици сиромашнима. Међутим, Исус је одговорио:
"Пустите је; она је то сачувала за дан Мог погреба. Јер сиромашне увек имате са собом, и кад год хоћете можете увек да им чините добро, а мене немате увек"
Овим речима Он истиче значај оданости Њему и истиче љубав и жртву као услове који се остварују не само кроз дела светске солидарности, већ, пре свега, кроз жртву Богу, који је и сам љубав и жртва.
Након ове епизоде која се договдила у Витанији, одломак из Јеванђеља говори о гомили Јевреја која се окупила у Јерусалиму да прослави Пасху. Када су чули да Исус долази у град Јерусалим, људи су узели палмове гранчице, које су сматране симболом победе и тријумфа, и окупиле се на улицама да Га дочекају.
Исус је сео на магарца. Када је ушао у град, народ Га је поздравио усклицима:
„Осана Сину Давидовом! Благословен који долази у име Господње, Цар Израиљев!“
У Исусу они су видели цара прореченог у Старом завету – онога који ће их спасити и ослободити од римског угњетавања.
Теолошко тумачење празника
Значај празника Цвети лежи управо у појављивању Исуса као цара који је дошао да спасе свој народ. У Јерусалим улази као победник, окружен гомилом људи која га величанствено и одушевљено поздравља. Међутим, он нема ни новца ни обезбеђења; он јаше на магарцу, у пратњи само својих ученика, и све у свему не изгледа као моћан цар.
Дакле, ако посматрамо овај догађај са духовне тачке гледишта, лако је уочити контрадикцију између површног одушевљења гомиле и суштинског значења благодати коју Исус доноси улазећи у Јерусалим. Гомила Га поздравља, сматрајући Га световним царом који је дошао да их ослободи њихових политичких непријатеља – Римљана. Међутим, Он улази у град чедан. Он не обећава политичке промене, већ духовно спасење и победу над смрћу. Заиста, као што следи из Његовог одговора Јуди, Он је већ био спреман за страдања које ће ускоро уследити.
У том светлу, догађај Христовог уласка у Јерусалим поприма призвук туге. Понашање гомиле, иако она и изјављује дивљење, ипак није ништа друго него манифестација незрелих и површних емоција. Оне ће се брзо претворити у мржњу, и врло брзо ће та иста гомила донети одлуку да Га разапне.
Традиција
Током ранохришћанског периода, Цвети су се прослављали кроз реконструкцију уласка Господњег у Јерусалим. Конкретно, у 4. веку, епископ је започињао своје путовање са Маслинске горе и силазио у Јерусалим, окружен свештеницима и људима који су носили палмине гранчице.
У византијско време, иста реконструкција је вршена уз учешће цара, који је у пратњи свештенства корачао Цариградом, држећи у рукама лик Христов. Поворка се завршавала поред храма Свете Софије. Према сведочанствима, цар је делио палмине гранчице народу, а патријарх је палио свеће.
Сличан обичај постојао је и у Русији, где се одржавала иста церемонија а у поворци је учествовао и цар. Поворка је кретала од Кремља и ишла до Саборне цркве.
Пост
На Цвети је обичај да се једе риба. Иако постоје различита мишљења о овом питању, Цвети се сматрају празником и стога се поштују као празник. Конкретно, сматра се да се Велики пост завршава на Лазареву суботу, а пост Страсне седмице почиње на Велики понедељак. Празник Цвети је завршетак и почетак два поста, а с обзиром на његову свечану и узвишену природу, на овај дан је дозвољено јести рибу.
Тропарь
"Уверавајући нас пре Твог страдања у опште Васкрсење, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже. Због тога и ми, као деца, носећи знаке победе, Теби, победиоцу смрти, кличемо: Осана на висинама, нека је благословен Онај који долази у име Господње!"
Кондак
"На престолу на Небу, а на Земљи си на магарету био Христе Боже, који си примио анђелску хвалу и певање деце, која Ти кличу: Благословен си Ти, који си дошао да спасеш Адама!"
