Тамјан се добија из коре стабла, њеним зарезивањем; након сушења и обраде тамјан добија познати округли облик. У савременој фармакологији тамјан се такође користи као лековито уље.
Спомињање у црквеним текстовима
У верским текстовима тамјан се помиње прилично често. Најпознатија су следећа спомињања:
У Старом Завету
Једно од најранијих спомињања ритуала паљења тамјана проналазимо у Старом Завету; оно се односи на Каина и Авеља. Ова два брата, синови Адама и Еве, су добили наређење да принесу жртву Богу. У зависности од тога у ком правцу је одлазио дим приликом спаљивања дарова, они су могли да утврде да ли је њихова жртва прихваћена или не. Авељ, који је увек са великом захвалношћу и љубављу доносио своје дарове Господу, гледао је како се дим диже право у небо. Кајин, који је жртву гледао као формалност, равнодушно бирао дарове и није показивао посебну приврженост, видео је да се дим са његовог олтара шири по земљи.
У овој причи налазимо први ритуал спаљивања дарова и дизања дима као дара Богу. Као што су Кајин и Авељ доносили дарове као жртву кроз огањ и били очишћени димом који је доспевао до Бога, тако и данас паљење тамјана представља слично поклањање.
Дарови мудраца
Као што је забележено у Јеванђељу по Матеју, три мудраца су дошла да посете новорођеног Исуса, на поклон Божанском детету они су донели дарове. То су били злато, смирна и тамјан. На пример, тамјан је донео мудрац по имену Гаспар, тамјан је био симбол божанске природе Исуса Христа.
Тројица мудраца поклонила су детету Христу оно највредније што су имала. Тако је за њих тамјан био посебно драгоцени дар, симбол чистоте и божанства.
У нашој молитви
Као и у својој свакодневној молитви, тако је и за време Божанствене литургије, ми певамо овако:
"Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња" (Псалтир 140:2)
Овим речима приносимо Господу своју молитву и своје дарове. Молимо Бога да прими нашу молитву као миомирис који се диже од кадионице до иконе. Ми Му приносимо минималну материјалну „жртву“, која, попут лаганог поветарца, испуњава простор посебном аромом и претвара га у место молитве. Ово је дивна реченица која наглашава и посебно значење тамјана и нашу потребу и жељу да се приближимо Богу.
Када палимо тамјан?
Прво, палимо тамјан за време богослужења. На пример, током Божанствене Литургије, од почетка тајне до њеног завршетка. Поред тога, свештеник каже:
"Кандило Ти приносимо, Христе Боже наш, као мирис миомира духовнога, примивши га у наднебесни Свој жртвеник, ниспошљи нам благодат Пресвятога Духа Твога".
Поред богослужења и тајни, свако од нас може да кади код куће. У ствари, то је саставни део наше јутарње и вечерње молитве.
Шта симболизује тамјан?
Тамјану се приписују различита теолошка тумачења:
- Прво, он је уско повезан са нашим молитвама. Ово је материјални симбол наше беседе са Богом, нашег обраћања Њему.
- Осим тога, тамјан симболизује жртву и поклон Господу. То је вредан и племенит детаљ који ми имамо као људи и који доносимо на дар. Стога је, од најстаријих времена, паљење тамјана током процеса жртвовања била уобичајена појава.
- Поред тога, тамјан симболизује божанску благодат, која испуњава и преображава простор како током појединачне молитве тако и током богослужења која се одржавају у цркви. Можемо да видимо како се верници у храму клањају пред свештеником који пролази поред њих, кадећи простор, у знак потчињавања и прихватања божанске благодати.
- И на крају, традиција повезује кадионицу са Богородицом, а тамјан са Исусом. У својој утроби Богородица носи Христа, који испуњава свет миомирисом Своје божанске благодати, искорењујући грех и освешћујући свет Својом жртвом. Сходно томе, кадионица садржи мирисни тамјан, који, када се спали, чисти људе.
Зашто користимо тамјан?
На крају ћемо рећи да је тамјан диван додатак који усмерава и улепшава наше молитве. Користимо га као жртву, као дар, али и као благослов од Господа, који је наш сапутник у духовном животу.
Како се користи тамјан?
- Пре свега, треба да изаберете праву кадионицу: њих има разних, могу бити погодније за кућну молитву или за служење у храму.
- Даље ће нам требати брикет и тамјан. Што се тиче последњег, постоји много различитих мириса које можете изабрати. Између њих су тамјан са природним и цветним мирисима попут руже, лаванде, јасмина и других.
- Када је све спремно, упалите брикет и ставите га у кадионицу. Горе на њега поставите 2-3 зрнца тамјана (зависно од њихове величине).
- Правећи кадионицом крсно знамење, принесите је иконама, а такође прођите са њом кроз све собе и просторије у кући.
- Затим оставите тамјан да гори до краја молитве.
- На крају, препоручљиво је да пепео не бацате у ђубре, већ да га вратите у земљу – на пример, оставите га у саксији са цвећем или у башти.
У нашој интернет-продавници наћи ћете традиционалне манастирске производе, као што су тамјан, брикет, иконе и ручно рађене плетене наруквице.
Нека Господ, заступништвом Пресвете Богородице, благослови вас, вашу породицу и све ваше најмилије!
