Светогорски монах Епифаније био је, без сумње, изузетно обдарена и истакнута личност. Више од 40 година провео је у аскетском подвигу на Светој Гори — најпре у манастиру Светог Павла, а потом у келији Милопотамос (Милопотам), где је обрађивао винограде, производио вино, проучавао традиције светогорске кухиње и писао књиге, откривајући свету богатство монашке гастрономске традиције
Отац Епифаније о монаштву
Монашки пут оца Епифанија започет је 1973. године, када је примио монашки постриг у манастиру Светог Павла. Осамдесетих година 20. века отпутовао је у Египат и извесно време подвизавао се у манастиру Свете Катарине на Синају. Године 1990. вратио се у Грчку и настанио у келији Милопотамос (Милопотам), која припада манастиру Велике Лавре.
Одговарајући на питање шта га је подстакло да постане монах, отац Епифаније је говорио:
„Да би неко постао монах, треба да осети да је то у њему. Тешко је то објаснити. То је као када бисте питали човека зашто се заљубљује и како се рађа љубав. Или је има, или је нема.“
Обнова древне винарске традиције
Посебно место у животу старца заузимала је келија Светог Евстатија, познатија као Милопотамос (грч. μύλος — млин и ποταμός — река). Винарска традиција ове светогорске келије потиче још из времена преподобног Атанасија Атонског, оснивача Велике Лавре (973. г.). Отац Епифаније не само да је наставио ову традицију већ јој је удахнуо нови живот: обновио је винограде Милопотамоса и покренуо производњу нових сорти вина. Захваљујући његовом труду, светогорско вино и монашка кухиња постали су познати далеко изван граница Свете Горе.
У Милопотамосу отац Епифаније се посветио обнови древних винограда који деценијама нису били обрађивани и временом постигао значајне успехе у винарству. Он сам је о томе говорио једноставно:
„Милопотамос је место веома погодно за развој винарства. Свети Атанасије Атонски помиње Милопотамос у свом тестаменту: овде је подигао кулу и цркву посвећену Светом Евстатију, као и засадио винограде и маслињаке. Од тада се на овом месту производе вино и маслиново уље. Не радим ништа необично — само настављам традицију стару више од хиљаду година.
Данас производимо пет врста вина. Прво је било црно вино, које смо почели да производимо 1996. године, после смо освојили производњу и других врста. Сада, наша годишња укупна производња је око 70.000 боца.“
Гастрономско наслеђе оца Епифанија
Отац Епифаније био је познат и као један од најистакнутијих кувара светогорске монашке државе. Његова књига рецепата "Кухиња Свете Горе Атонске" и данас се штампа у великим тиражима. Она је преведена на више језика, тако да је постала доступна ходочасницима из различитих земаља.
У припремању хране монах је давао предност једноставности и природним састојцима. Кувао је у великим пећима, обилато користећи поврће, ароматично биље, зачине и морске плодове. Посебан укус његовим јелима давали су светогорско маслиново уље и природни производи узгојени на тлу Свете Горе.
Старац је овако говорио о својој љубави према гастрономији:
„Моје послушање у Манастиру Светог Павла било је кување. За монахе је послушање, у суштини, занимање. Током седам година свакодневно сам припремао главна јела, салате и посластице за 80 до 100 људи. Кулинарство сам учио од искусних мајстора светогорске кухиње и, пошто ме је то веома занимало, постављао сам много питања. Волео сам да рецепте добијам из прве руке — не из књига, већ кроз жив разговор са монасима. Касније су ми пријатељи и познаници предложили да све те рецепте сакупим у књигу.“
Отац Епифаније је имао ведар и отворен карактер. Управо та непосредност, удружена са дубоким поштовањем традиције, помогла му је да милионе људи широм света упозна са светогорским вином, монашком кухињом и посебним начином живота светогорске републике.
