Вера и наука су два аспекта која се често сматрају потпуно неспојивим. Савремено друштво улаже средства у научна истраживања која су усмерена ка добијању чврстих закључака и опипљивих резултата. Наука пружа доказе; само на тај начин она може оправдати своју намену и задовољити потребе савременог човека. Док вера подразумева поверење без пружања доказа. Религија се фокусира на духовни приступ, а не на чврсто познавање објективних чињеница. Она се огледа у личности Исуса Христа и чуду Његовог оваплоћења; очигледно је да је научни приступ у овом питању нема перспективу, штавише, он је немогућ.
Однос између вере и науке је заокупљао умове човечанства у свим временима. Овај проблем се огледа у различитим аспектима људске делатности. Тако је често предмет расправе потпуно одвајање медицине од религије, приоритет једне над другом и њихов међусобни утицај на здравље људи.
Упркос постојању одређене поларизације, многи научници и свети оци наше Цркве тврде да је спој науке и вере најпоузданији начин да се обезбеди људско душевно и физичко здравље. Бројна истраживања су показала да вера може играти важну улогу у опоравку пацијента. С друге стране, захваљујући научним истраживањима и технолошком напретку, медицина је успела да продужи и побољша квалитет људског живота, користећи све ефикасније методе лечења различитих обољења.
Наука као Божији дар
Хришћанска теологија се придржава модела у којем све ствари следе вољу Божију, али је при томе сваком од нас дата активна улога. Човек мора да искористи прилике које су му дате. Штавише, одбијање помоћи других често се сматра грехом и знаком себичности. Пошто човек није свемоћан и није чак ни сам себи довољан, он мора да се помири са ограничењима која му намеће чињеница да је смртан. Зато он мора да научи да прихвата помоћ свог друштвеног окружења, своје породице, као и лекара и научника, а да се притом ослони на помоћ Господа који је уз њега у сваком тренутку његовог живота. Дакле, поред вере у помоћ Христову и Његову дивну милост, човек треба да користи и достигнућа медицинске науке. Штавише, ова достигнућа су омогућена захваљујући људској способности учења, као и алатима које је Бог дао човеку за опстанак, напредак и развој. Као што је речено у Старом завету,
«И он је дао људима знање да би се прославио чудесима својим; Њима је исцјелио и скинуо бол са човјека» (Сир. 38:6).
Религија се не одриче медицине. Напротив, сваки медицински успех слави Господа. Као стваралачко и умно биће створено по лику и подобију Божијем, човек је позван да користи дарове природе, знања својих предака, свој разум и ум како би се што боље старао о ближњима својим. У томе и јесте Богом дана сврха медицине и фармацеутике, што их чини неспојивим са вером, али су оне међусобно повезане са њом и допуњују је.
Вреди напоменути да наша Црква признаје велики број светих лекара. Њихова научна сазнања, спојена са вером у Господа, благословила су њихова дела и осветила њихов рад. Тако су они постали једни од најистакнутијих лекара свих времена. Између њих су свети Пантелејмон Исцељитељ, који је живео у 3. веку нове ере. Истоимени манастир на Светој Гори Атонској поштује и прославља његово милосрђе. Свети бесребреници су такође лекари који су се за живота бавили лечењем страдалника и до данас настављају на чудесан начин да исцељују болеснике. И на крају, светитељ Лука Кримски, рођен 1877. године, који је претворио своју науку у оруђе светости и љубави према Господу.
Осим тога, постоје бројна расуђивања и мишљења светих отаца наше Цркве о повезаности православне вере и медицинске науке.
Медицина Свете Горе
У свом бескрајном смирењу и уздању у Господа, монаси Свете Горе Атонске се са поштовањем односе према богоугодном делу науке. Они имају поверења у лекаре и средства лечења која последњи нуде. Они брину о свом здрављу и по потреби траже медицинску помоћ. Схватајући да је човек психосоматско биће, они покушавају да одрже како психичко, тако и физичко здравље. Штавише, на територији Свете Горе постоје амбуланте у којима монаси одговарајуће школске спреме раде као лекари, истовремено се молећи да Господ, у својој бескрајној милости, подржи њихов рад.
Схватајући важност здравог начина живота, светогорски монаси такође користе природна блага која им великодушно дарује плодна земља Атоса. Они праве уља, биљне тинктуре и друга лековита средства која благотворно делују и помажу људима у лечењу различитих болести.
Иако је производња таквих средстава кренула са циљем да се задоволе потребе светогорских манастира, њихова лековита својства и широка потражња довели су до повећања обима производње. Стога данас постоји много светогорских природних лековитих средстава која су доступна верницима широм света.
Позивамо вас да посетите нашу онлајн продавницу и купите светогорско лековито биље, креме, масти и друге ручно рађене производе светогорских монаха.
Нека Господ, молитвама наше заштитнице, Пресвете Богородице, благослови вас, вашу породицу и све ваше најмилије!
