Велика схима: значење симбола монашких одежди

Велика схима, или велики анђелски образ, како се она другачије зове, највиши је степен православног монаштва. Она симболизује друго крштење, означавајући крајње одрицање од свега световног ради потпуног сједињења с Богом.

Посебни делови одеће схимонаха су кукуљица (шиљаста капа, капуљача) и аналав (ἀνάλαβος) — врста парамана, односно посебно платно са приказом крста и оруђа Страдања Господњег, окруженим словним скраћеницама. Аналав је знак савршеног монаштва, симбол не само смирене мудрости и послушности, већ и Крста, страдања, Христових рана и непрестаног са-умирања са Христом.

Основа на којој је приказан крст велике схиме представља «место, које се зове костурница» (Лк. 23,33), односно «Голгота, што значи: место Лобање» (Мт. 27,33), где «Га разапеше» (Јн. 19,18) — Онога који је «донео спасење на земљу» (Пс. 73,12).

Лобања и кости у подножју крста симболизују «првог човека, Адама» (1 Кор. 15,45) који се, према Светом Предању, «вратио у земљу» (Пост. 3,19) управо на месту Исусовог распећа. Због тога је место погубљења, «пуно костију мртвих» (Мт. 23,27), постало место где је «први човек Адам постаде душа жива, а последњи Адам дух који оживљује» (1 Кор. 15,45).

С десне и леве стране крста приказани су копље и сунђер на штапу — Arma Christi („Христова оружја“), односно оруђа Страдања Господњег.

Натписи око крста

• Крст и оруђа Страдања Господњег су чине саставни незаобилазни део и препознатљиву одлику сваког аналава. При томе се натписи који уоквирују приказ Голготе могу разликовати у зависности од величине аналава и богатства веза. У наставку су наведене најчешће скраћенице (акроними) и њихова значења:
• ΙΝΒΙ (Ἰησοῦς ὁ Ναζωραῖος ὁ Βασιλεὺς τῶν Ἰουδαίων) — Исус Назарећанин, Цар Јудејски.
• ΟΒ ΤΔ (Ό Βασιλεύς της Δόξης) — Цар Славе.
• ΙΣ ΧΣ ΝΙΚΑ (Ιησούς Χριστός Νικά) — Исус Христос побеђује. Христограм ΙΣ ΧΣ ΝΙΚΑ је подсећање на сан (визију) цара Константина у којем му се приказао крст са натписом «Овим побеђуј». Дакле, Крст је знамење и оруђе победе, пре свега, победе над смрћу.
• ΞΖ (Ξύλον Ζωής) — Дрво Живота.
• ΦΧΦΠ (Φως Χριστού Φαίνει Πάσι) — «Светлост Христова просветљује све», односно «Светлост Христова обасјава све».
• ΤΤ ΔΦ (Τετιμημένον Τρόπαιον Δαιμόνων Φρίκη)— «Крсно знамење Победе, Страх за зле духове», односно, «Знак Победе ужас демона». Реч «знамење» се овде користи у значењу «знак»,а не «знаме». Дословце «τρόπαιον» се преводи као «споменик победи», «трофеј». Ево зашто се поред Голготе приказују оруђа Страдања: то је споменик победи на који је окачено непријатељско оружје.
• ΤΚ ΠΓ (Τόπος Κρανίου Παράδεισος Γέγονεν) — «Место Лобање рај постаде», односно «Место лобање поста Рај». Жртва помирења коју је Спаситељ света дао на крсту поново је отворила капије раја које су биле затворене након Адамовог пада у грех. Стога, Место лобање (Голгота) постало је рај.
• ΞΓ ΘΗ (Ξύλου γεύσις θάνατον ηγαγεν) — «Укус дрвета смрт донесе».
• Cξζ∈ (Σταυρού Ξύλω ζωήν εύρομεν) — «Крсно дрво живот дарује“.
• ΑΔ (са обе стране лобање) — прва слова Адамовог имена.
• ΤC ΔΦ (Τούτο το Σχήμα Δαίμονες Φρίττουσι) — «Крсно знамење страх демона».
• EE EE (Ελένης εύρημα εύρηκεν Εδέμ) — «Откриће Јелене откри Едем». Натпис подсећа на обретење Часног крста од стране свете Јелене 326. године. Међутим, постоји и друга варијанта тумачења овог акронима: ова слова могу бити дешифрована и као Εωσφόρος Έπεσεν. Εύρωμεν Εδέμ — «Еосфорос (лат. Луцифер — «светлоносац», «јутарња звезда», «син зоре», односно ђаво) је пао. Ми смо добили Едем (Рај)», дакле, због своје себичности ђаво је пао и лишио себе живота на  Небу; ми требамо да се клонимо његовог пута и тежимо повратку у Едем, односно Рај.
• ΡΡ ΔΡ (Ρητορικοτέρα ρημάτων δακρύων ροή) — «Сузе говоре више од речи». То значи да су сузе кајања говоре више од било којих речи, јер показују истинску љубав према Господу.
• ΘΘ ΘΘ (Θεού Θέα Θείον Θαύμα) — «Виђење Бога Божије Чудо», односно чудо могућности својим очима видети Бога.
• ΧΧ ΧΧ (Χριστός Χριστιανοίς Χαρίζεται Χάριν) — «Христос Хришћанима дарује благодат.»

Други натписи и симболи

Осим наведених симбола и акронима, на аналаву се могу бити извезени редови из Светог Писма и прикази других објеката сваки од којих има своје симболичко значење. Доле су наведени неки од њих:

• Ἅγιος ὁ Θεός, Ἅγιος ἰσχυρός, Ἅγιος ἀθάνατος, ἐλέησον ἡμᾶς — трисвето или анђеоска песма Пресветој Тројици: «Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас».
• Трнов венац је венац исплетен од биљних грана са трњем. Из Јеванђеља сазнајемо да је такав венац римски војници поставили на главу Христа приликом његовог страдања да се ругају њему:

 «И саткавши венац од трња, метну му је на главу и дадоше Му трску у десну руку; и, клечећи пред Њим, ругаху Му се говорећи: Здраво, Царе Јудејски!» (Мт. 27:29)

• Чекић и клинови су оруђа Страдања која су римски војници користили приликом распећа Исуса Христа на брду Голгота. У Јеванђељу клинови се директно помињу само у једном одломку:

 «А Тома, који се зове Близанац, један од дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус. А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама Његовим рана од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра Његова, нећу веровати.» (Јн. 20:24-25)

• Мердевине и клешта су оруђа коришћена приликом скидања тела Спаситеља са крста:

«А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. Овај приступивши Пилату замоли за тело Исусово. Тад Пилат заповеди да му даду тело. И узевши Јосиф тело зави га у платно чисто. И стави га у свој нови гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде.» (Мт. 27:57-60)

• Стуб симболизује стуб за који је Пилат везао Христа:

 «А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.» (Мк. 15:15)

• Петао подсећа на петла који је запевао након што се свети Петар три пута отрекао Христа:

«Он [Петар] му рече: «Господе,зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе. Одговори му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, пре него петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.» (Мт.26, 34; Мк.14,30; Јн.13,38) «А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.» (Мт. 26, 57-58) А Петар сеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: «И ти си био са Исусом Галилејцем.» А он се одрече пред свима говорећи: «Не знам шта говориш.» И кад изиђе к вратима угледа га друга, и рече онима што бејаху онде: «И овај беше са Исусом Назарећанином.» И опет се одрече са заклетвом: «Не знам тога човека.» А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: «Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје». Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човека. И одмах запева петао. И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: «Док петао не запева, три пута ћеш ме се одрећи.» И изишавши напоље плакаше горко.» (Мт. 26, 69-75)