Преподобни Макарије рођен је 1349. године у Нижњем Новгороду у породици побожних родитеља, који дуго нису имали деце и усрдно су се молили да им Бог дарује чедо. У раном детињству горко је плакао на прве ударце звона који су позивали на богослужење, и смиривао се тек кад би га унели у храм, где је стајао са умилењем и радошћу.
Са дванаест година тајно је отишао од родитеља и примио монаштво у Нижњеновгородској Печерској обитељи од светог Дионисија. Желећи да избегне похвале, смирени Макарије се из манастира преселио у скромну келију близу слободе Решме, у Јурјевецком уезду. Ускоро су се око њега окупили љубитељи пустињачког живота, и он им је уредио обитељ у име Богојављења Господа нашег Исуса Христа. Љубав према ћутању навела га је да напусти манастир и настани се у пећини код Жутоводског језера, на левој обали реке Волге. Али и ту се сабрала братија да живи с њим, и око 1434. године старац је за њих основао обитељ у име Пресвете и Живоначалне Тројице. Свети је почео да проповеда хришћанство околним иноверцима и крштавао је мухамеданце и незнабошце у Жутоводском језеру.
Године 1439. обитељ су разорили Татари, а деведесетогодишњег преподобног Макарија одвели су у ропство. Из поштовања према његовој побожности, хан је пустио светитеља из ропства и с њим око четири стотине хришћана, под условом да се не насељавају код Жутог језера. Преподобни је сахранио побијене и кренуо у Галичке крајеве, где је основао нову обитељ на обали језера Унжа. Упокојио се у 95. години живота.
За живота је исцељивао болесне, а и после његове смрти многи су добијали исцељење од његових моштију. Монаси су над његовим гробом подигли храм. Године 1522. Татари који су покушали да опљачкају обитељ ослепели су и побегли. Године 1532. молитвама преподобног спасен је град Солигалич од Татара. Више од 50 људи добило је исцељење од тешких недуга молитвама преподобног, што је потврдила комисија послата од патријарха Филарета 1619. године.
