Маслиново уље "Της Ερήμου"
Екстра девичанско маслиново уље „Της Ερημου“ („Из пустиње“) производи се од маслина са дрвећа које расте у старим, вишевековним, маслињацима манастира Мала Света Ана, у такозваној „пустињи“ Свете Горе. Ово маслиново уље највишег квалитета производи се у ограниченим количинама и има јединствена својства.
Такозвана „пустиња“ је стеновити крај на Светој Гори, где комбинација јединствене микроклиме са марљивошћу и трудољубивошћу светогорских монаха омогућава производњу овог ретког по својим корисним својствима, а самим тим и веома вредног маслиновог уља.
Производња
Монаси ручно беру маслине у вреће и корпе, користећи мазге да их пренесу до уљаре. Дрвеће се залива само за време кише, јер је то једини извор воде довољан да задовољи потребе монаха. Они морају да уложе натприродне напоре како би могли да узгајају вековна стабла маслина у овом суровом крају. У покушају да оплемене ово пусто подручје, настављају да саде нова дрвећа, уздајући се у помоћ Пресвете Богородице.
Из монашких руку
Монаси каливе (колибе) Успења Пресвете Богородице уз велики труд негују стабла маслина у овом стеновитом крају, што подразумева педантно и пажљиво ручно брање маслина, као и ношење торби или корпи, прво на раменима, а потом, уз помоћ мазги, до уљаре скита Свете Ане.
Драгоцено маслиново уље произведено у овом специфичном крају чува се у тамним флашама. Добит од његове продаје иде за обнову светог манастира Успења Пресвете Богородице, подигнутог пре 400 година. Обнова каливе углавном се врши захваљујући приходима од продаје. Двојица монаха који тамо сада живе причају да је калива пропала 1972. године и да се од тада, под утицајем времена, постепено урушавала. Мали маслињак који њој припада, засађен је око 1600. године, отприлике у исто време када је била основана света калива. Када је пре десетак година ова обитељ била додељена двојици монаха, на њеној територији је расло 80 стабала маслина. Од тада су засадили много нових стабала, јер је маслиново уље један од најважнијих производа на Светој Гори.
Маслињаци скита Мале Свете Ане
„Прве маслине су давно засадили монаси пустињаци који су овде живели у заиста тешким условима. Када смо пре десет година дошли овде да обрађујемо ово земљиште, место је личило на џунглу. Овај крај је каменит и углавном сушан, због чега је и добио назив „пустиња“, објашњава један од монаха, „Замислите да је овде до 1970. године једини извор пијаће воде била киша. Сада воду сакупљамо са извора који је доста удаљен одавде. Са њега ми узимамо воду не само за пиће, већ и за наводњавање младих стабала које смо засадили. Вековне маслине се заливају само када пада киша. Извор покрива потребе пет локалних светих обитељи: у „пустињи“ Атоса такође се налазе и скитови Мале Свете Ане, Катунакија, Каруља и Светог Василија".
До овде је немогуће доћи аутомобилом или трактором, па се култивација, сузбијање корова и обрада земљишта, као и жетва обављају ручно. Монаси носе вреће маслина на раменима до мале стазе где их чекају мазге, носећи плодове у уљару.
„Када се уберу, маслине се одмах морају транспортовати у уљару како би се маслиново уље могло да се произведе у току једног дана“, објашњавају монаси, истичући чињеницу да се маслине обрађују методом хладног цеђења. А пошто је маслина мало, а њихово сакупљање и достава везани са озбиљним потешкоћама, маслиново уље се производи у веома ограниченим количинама.
