Ова чудотворна икона налази се у олтарском делу главног храма манастира Ватопеда, због чега је названа „Олтарка“. У 10. веку, када су Арапи упали у манастир, јерођакон Сава је успео да сакрије икону Богородице заједно са крстом Константина Великог у бунар, који се налази у олтарском делу, оставивши испред иконе упаљено кандило. Сам јерођакон није успео да побегне: ухваћен је и продат у ропство на острво Крит. Када су га након 70 година пустили на слободу, он се вратио у манастир и показао игуману бунар, где су пронађени икона и крст. Икона је стајала изнад воде, а испред ње је горело оно исто упаљено кандило. Ово кандило још увек гори десно од чудотворне иконе. Друго име иконе је „Ктиторка“, јер постоји још од времена тројице ктитора-оснивача манастира: Атанасија, Николе и Антонија.
Икона се преноси из олтара на посебан престо лево од североисточног стуба главне цркве:
1. Од Велике суботе до уторка Светле седмице;
2. 25. марта, на дан Благовести;
3. 20. јула, на дан славе ПРОРОКА Илије;
4. 15. августа, на дан Успења Пресвете Богородице;
5. Од Божића до Богојављења.
У уторак Светле седмице, као и на дан славе Пророка Илије, око манастира одржава се Велика Литија са иконом Богородице Олтарке. Прве недеље сваког месеца, када се освештава вода у крстионици, икону до тог места носи свештенство. За време вечерње службе сваког понедељка поје се посебан молбени канон Олтарки, а у уторак се у главном храму служи божанствена литургија. У Акатистну Суботу, у олтару храма, испред иконе чита се поздрав Богородици.
Са становишта иконографије, икона припада типу Богородице Одигитрије, али није приказана фронтално, пошто је Њена глава благо нагнута ка Младенцу Христу, кога Пресвета Богородица грљи својом левом руком, док је њена десна рука у нивоу груди подигнута у знак благослова. Христос је окренуо поглед ка Богородици, у Његовој левој руци је затворен свитак; својом десном руком Он благосиља вернике.
У 19. веку лица Богородице и Христа била су прекривена новим слојем слика.
Сребрни оквир иконе са позлатом састоји се од више делова који припадају различитим епохама, а откривена су само лица две фигуре. Делови најранијег оквира, изведени у техници смалте, сачувани су у горњем и доњем делу рама. У доњем делу рама сачуван је посветни натпис игумана манастира Теостирикта: «За опроштење грехова и опроштај слуге Божијег, монаха и игумана манастира Ватопеда и све братије».
Према српским изворима, за овог игумана се везује боравак Светог Саве у манастиру Ватопеду на Светој Гори око 1192. године, као и његовог оца Стефана Немање 1197. године. Овај податак, у комбинацији са стилским карактеристикама првог оквира, омогућава да се риза датира из друге половине 12. века.
Први оквир, као и позадину иконе, прекривали су каснији оквири, чији делови датирају од 14. до 19. века. Вертикалне стране рама су прекривене оквиром из 14. века, украшеним сценама из живота Богородице и ликовима светитеља и апостола. Ореол Богородице датира из друге половине 16. века, а позадина иконе датира из 1690. године.
Прекривач главе Богородице припада другој половини 18. века, док Њена круна, као и уоквиривање горњег и доњег дела рама, датирају из средине 19. века.
Икона Богородице Олтарке на њеним каснијим копијама назива се и «Ватопедска», јер је главна икона манастира.
И поред тога што су истраживачи ову икону датирали из краја 15. – почетка 16. века, помен имена игумана манастира на најранијом оквиру упућује на закључак да је икона постојала већ крајем 12. века.
Икону није могуће прецизније датирати због затамњивања изазваних тиме што пред иконом вековима гори кандило.
