Чудотворна икона Богородице Млекопитатељнице налази се у келији Светог Саве манастира Хиландара у Кареји. Као изузетак из правила, ову икону је ктитор келије поставио на место иконе Христа, односно десно, а не лево од царских врата. Овде је као подвижник живео Свети Сава, син српског Светог Симеона Мироточивог.
Према предању, икона Богородице Млекопитатељнице припадала је Лаври Светог Саве Освећеног у Јерусалиму за његовог живота. Он је прорекао будућу посету свог имењака из Србије и завештао монасима да му предају ову икону као благослов. И заиста, Свети Сава је по доласку добио икону Богородице Млекопитатељнице, као и икону Богородице Тројеручице и штап. Годишња прослава Богородице Млекопитатељнице одржава се 3. јула.
Богородица је приказана како у наручју држи Богомладенца, приклонивши му главу. Главу Богородице крунишу златном круном два анђела. Са обе стране Богородичиног лика, у нивоу рамена, постоји натпис: «Млекопитатељница“.
Сребрни оков краси одвојене делове иконе: ореоле Богородице и Христа, као и руке ликова.
Пратећи овај тип иконографије, поза Богомладенца симболички подсећа на будућа Страдања Господња, као и чин дојења. Тип иконе Богородице Млекопитатељнице познат је још из ранохришћанског периода, иако није био широко распрострањен. У катакомбама у Риму пронађена је слика која датира из 7. века, данас се она чува у Коптском музеју у Каиру. У каснијем периоду историје, ова тема се може пронаћи и у византијској и у западној уметности: на икони из 13. века, која се чува у Музеју византијске уметности у Атини, на икони цркве Светих Козме и Дамјана у Пизи, такође из 13. века, на фресци Патријаршије у Пећи (око 1330. године). Ова врста иконографије постала је нарочито распрострањена већ у поствизантијском периоду, како на фрескама, тако и на преносивим иконама. Може се наћи и у делима критске школе, почев од 15. века.
