Чудотворна икона Мајке Божије налази се у олтарском делу Саборне цркве манастира Светог Павла.
Име Богородице «Месонисиотиса» или «Нисиотиса» везује се за порекло иконе из манастира Богородице Месонисиотисе, који данас не постоји, а који се налазио на месту званом «Нисион», између Едесе и Арнисе. Овај манастир је основао српски владар по имену Радослав Хлапен (око 1351-1360. године). Године 1385. овај манастир је предат манастиру Светог Павла.
Богородица је приказана са телом благо окренутим удесно. Са две руке она држи Христа, а Њена глава је нагнута тако да Њено лице додирује лице Богомладенца. Њена љубичаста одећа је украшена златним звездама.
Христос у десној руци држи затворени свитак који Му додирује колено, док се левом руком чврсто држи за одећу своје Мајке. Ликови Богородице и Христа су насликани заобљеним линијама, које смењују и допуњују једна другу, дајући ухваћеном тренутку неземаљског спокоја невидљиви изражајни покрет, који се огледа у загрљају и меланхоличном изразу лица Пресвете Богородице.
На златној позадини иконе, од оригиналних потписа који су пратили Богородицу, сачувани су само «Мајка Божија», исписана црвеним словима, а поред Христовог ореола: «Исус Христ».
По својим карактеристикама, са становишта иконографије, ова икона припада измењеном типу Богородице Умиљење, уско повезаном са богословским садржајем Страсне Богородице, која је постала посебно популарна од друге половине 14. века.
Тужан израз Богородичиног лица указује на Страдања Господња која чекају Богомладенца у будућности, на шта такође симболично указују и Исусове ноге насликане непокривене. Са становишта иконографије, лик малог Христа на икони манастира асоцира на концепт Јагњета и жртву Христа на крсту. Туника Христа са појасом и двеју усправним тракама тканине које почињу од рамена и спуштају се до леђа такође повезују ову иконографију са иконографијом «Анапесон» или «Недремано око».
Порекло иконе из византијског манастира код Едесе (око 1351.-1360. године), заједно са њеним стилским особинама, омогућава да је датирамо из треће четвртине 14. века. Посебна уметничка повезаност ове иконе са делима македонских мајстора друге половине 14. века омогућава њено уврштавање у радове радионице која се налазила у Верији или Касторији.
