Фреска Богородице Антифонитрије налази се у ниши северног зида, у пролазу који повезује параклис Светог Димитрија и главну цркву.
Икона је названа «Она која одговара» пошто је најавила забрану принцези Гали Плацидији (лат. Galla Placidia; око 388 - 27. новембар 450. г.), ћерки цара Теодосија Великог и супрузи Константина III, који је владао у Риму. Путујући у Цариград, принцеза је, желећи да посети брата Аркадија, стигла на Свету Гору Атонску и отишла у манастир Ватопед. Док је улазила у главни храм, са мале капије се зачуо глас: "Шта ти треба, жено, овде, у земљи монаха? Стани и ни корак даље". Гала Плацидија је, изненађена, напустла манастир и о свом трошку саградила параклис Светог Димитрија. Овај чудесни догађај потврђује и учвршћује Аватон Свете Горе Атонске.
Постојање главног храма у доба Теодосија Великог историчари су дуго сматрали само легендом. До данас је археолошким истраживањима откривена велика ранохришћанска базилика испод главног храма манастира. Према предању, место где се данас налази Богородица Антифонитрија тачно одговара месту ране базилике.
Икона Богородице Антифонитрије стриктно прати устаљени тип иконографије Богородице Одигитрије, где је Богомајка приказана благо окренутом ка Христу, кога левом руком држи у наручју, док је њена десна рука непомична у нивоу груди у знак благослова. Исус Христ десном руком благосиља, а у Његовој левој руци традиционално је приказан затворени свитак. Са обе стране главе Богородице, у медаљонима, приказана су два анђела. Након скидања оквира са иконе, откривено је да су лица и одежде фигура прекривени каснијим слојем слика из истог периода као и риза.
Фреска је прекривена сребрним оквиром са позлатом, у чијем доњем делу се чита натпис: „Оквир ове чудотворне иконе направљен је у Молдавији, захваљујући труду архимандрита Дионисија Ватопедског 1860. године“.
Лево од главе Богородице описана је прича која се догодила принцези Гали Плакидији.
У манастиру Ватопеду је сачувана и фреска из 19. века, која копира лик са иконе и приказује саму Галу Плакидију. Ова фреска се налази изнад Богородице Антифонитрије и дело је из 1858. године.
