Манастир свете Катарине на Синају једна је од најстаријих и најпоштованијих хришћанских монашких обитељи у свету. Њен значај је огроман не само за историју православног хришћанства, већ и за светску културну баштину у целини. Поред тога што је манастир место православног ходочашћа, он је такође уврштен на УНЕСКО-ву листу светске баштине, што истиче његову историјску и културну вредност.
Недавна одлука египатских власти да признају манастирско земљиште као државну имовину, сматрајући територију манастира државном својином Египта, изазвала је снажну реакцију и Православне Цркве и грчке државе. Такође она је изазвала озбиљну забринутост за будућност монашке заједнице која је вековима чувала ово свето место.
.jpg)
Овом сложеном и вишеслојном питању може се приступити са више становишта: верског, културног, правног и дипломатског.
- Историја Синајског манастира
- Његов значај за светску културну баштину
- Могуће последице такве одлуке египатске државе
Историјска позадина
Манастир Свете Катарине на Синајској гори основао је између 527. и 565. године нове ере византијски цар Јустинијан I. Изграђен је на истом месту где је, према Старом завету, Мојсије добио Десет заповести, месту које је од великог духовног и историјског значаја. Пре оснивања манастира, тамо је већ постојала капела коју је изградила Света Јелена, мајка цара Константина Великог. Намера цара Јустинијана при изградњи манастира била је да обезбеди и заштити ово свето место, истичући чудесни библијски догађај који се ту догодио.
Међутим, монашки живот у региону Синаја почео је још много година пре оснивања манастира. Већ од 381-384. године нове ере, овде су се настањивале мале групе хришћанских подвижнике, које је привлачио духовни значај и мирноћа овог места. Манастир је званично основан у 6. веку и првобитно се звао Манастир Неопаљиве купине. И тек неколико векова касније, у вези са ширењем поштовања према Светој Катарини Александријској, добио је ново име - Манастир Свете Катарине. Према предању, мошти светитељке су на чудесан начин пренете у манастир, а она је почела да се поштује као његова небеска покровитељка и заштитница.
Године 2002., манастирски комплекс, заједно са његовим архитектонским и уметничким вредностима, додат је на УНЕСКО-ву листу светске баштине. Тиме је учвршћен његов статус једног од најважнијих споменика светске културе, историје и религије.
Питање аутономије.jpg)
Манастир Свете Катарине је историјски уживао висок степен самосталности, функционишући као самоуправна монашка заједница са сопственом имовином и унутрашњим административним уређењем. Он је део самосталне Синајске цркве, која такође обухвата разне парохије манастира које се налазе на Синајском полуострву и у другим деловима Египта.
Године 1575., Васељенска Патријаршија у Константинопољу званично је признала самосталност Синајске цркве. Ово признање је потврђено 1782. године хрисовуљом коју је издао патријарх Гаврило IV. Према црквеној традицији, поглавар ове самосталне цркве је Синајски архиепископ.
Настала расправа се односи на питање аутономије манастира, његових имовинских права и његовог статуса као верског центра. Корени проблема сежу до 2014. године, када је у Египту покренут судски спор, где је оспоравано право манастира на земљиште и имовину која се налази на територији околних подручја.
После детаљног испитивања правног статуса манастира, између грчке и египатске владе, почели су билатерални разговори, како би се спор решио ван суда. Упркос низу постигнутих споразума, египатски суд је 28. маја донео пресуду која је широко протумачена као признавање манастира државном имовином.
Таква одлука могла би урушити самосталну црквену управу манастира, уврстивши га у ред државних институција. У том случају, манастир би се сматрао државном територијом која подпада под египатску државну управу и закон о културном наслеђу.
Вест је изазвала озбиљну забринутост не само око будућности монашког живота на Синају, већ и око ширих питања верских слобода, очувања културне баштине и међународног канонског права. На ову одлуку, одмах је уследила реакција хришћанских заједница широм света, што је резултирало званичним саопштењем египатских власти.
Канцеларија председника Египта издала је саопштење о «пуној посвећености очувању јединственог верског и светог статуса манастира Свете Катарине и неповредивости овог статуса». А према речима представника египатског Министарства спољних послова, судска одлука се односи на низ територија које се налазе далеко од манастира, чије власништво није регулисано никаквим документима - и стога се оне сматрају територијама које припадају држави.
Међутим, текст одлуке, који се протеже на 160 страница и садржи не само називе и образложења, већ и изузетно сложене правне аргументе на арапском језику, толико је компликован да чак и правници имају потешкоћа да га у потпуности разумеју, и стога код јавности не јењава забринутост коју он изазива. Тако, Никос Мелетис, колумниста грчке новинске агенције ProtoThema, претпоставља да истицањем своје намере да поштује «верски карактер и светост» манастира, египатска страна жели да расправу о имовинским правима скрене на другу страну.
Реакција грчке цркве
Архиепископ атински и све Грчке Јероним II је одмах реаговао. У свом саопштењу за јавност, он је оштро осудио такву одлуку, назвавши је «кршењем људских и верских слобода», и позвао УНЕСКО да интервенише како би заштитио духовни и културни идентитет манастира. Архиепископ је нагласио улогу међународне заједнице у очувању јединственог наслеђа и верске функције манастира.
У свом званичном саопштењу, он је рекао:
«После скандалозне одлуке египатских правосудних власти, која представља грубо кршење права и верских слобода, најстаријем споменику православног хришћанства на свету, Светом манастиру Свете Катарине на Синајској гори, сада прете тешка искушења која подсећају на најмрачнија времена у историји.
Упркос недавним уверавањима које је председник Египта упутио премијеру Грчке, египатска влада је одлучила да потпуно занемари правду и заправо покушава да уништи само постојање манастира. Ово доводи у опасност све његове активности, укључујући и његову честиту духовну и културну мисију.
Имовина манастира се незаконито одузима и конфискује, и сада се овај духовни светионик православља и хеленизма суочава са критичном претњом по свој опстанак.
Са дубоком тугом и оправданим бесом позивам грчке и међународне власти да препознају озбиљност ситуације и предузму хитне мере како би заштитиле основне верске слободе Светог манастира Синаја.
Недвосмислено осуђујем сваки покушај промене режима, који је на снази у региону већ петнаест векова. Апелујем на грчку владу и лично на премијера Киријакоса Мицотакиса да одмах предузму одговарајуће мере, како би се успоставио нормалан и законит ред и како Свети манастир не би био ефикасно укинут.
Од свег срца изражавам своју братску солидарност са игуманом и братијом манастира, Његовим Преосвештенством архиепископом Синајским Раитом Дамијаносом, као и са грчком браћом која обављају своју жртвену службу широм Синајског региона.
Коначно, не могу и не желим да верујем да данас хеленизам и православље доживљавају још један историјски «пад». Не можемо и не смемо дозволити да се то догоди.»
Позиција грчке владе
Грчко Министарство спољних послова изразило је дубоко разочарење због одлуке египатског суда, истичући да постоје јасни билатерални споразуми у вези са статусом манастира Свете Катарине, које, нажалост, египатска страна није поштовала. Према информацијама из владиних извора, Грчка намерава да искористи сва расположива дипломатска средства како би манастиру вратила историјски и верски статус.
Како се наводи у званичним саопштењима, 4. јуна у Каиро ће отићи делегација на челу са Грчким министром спољних послова Георгиосом Герапетритисом. Учешће тако високог званичника показује да је грчка влада одлучна да заштити права монаха.
Значај манастира
Манастир Свете Катарине није само хришћанска светиња, већ универзални културни симбол који је вековима непромењено одржавао свој идентитет. Он је оличење сећања, традиција и мирног суживота култура и религија, камен темељац заједничког историјског наслеђа човечанства.
Када је 2002. године манастир уврштен на УНЕСКО-ву листу светске баштине, његов глобални значај је процењен према три основна критеријума:
- Духовни и верски значај: манастир је светиња за три главне светске религије – хришћанство, јудаизам и ислам, које у својим традицијама препознају значај планине Синај.
- Историјски и уметнички значај: као монашка заједница која непрекидно делује скоро 1.500 година, манастир чува јединствену колекцију древних рукописа, икона, реликвија и уметничких дела од непроцењивог историјског и културног значаја.
- Симбол суживота: смештен у срцу геополитички нестабилног региона, манастир је вековима служио као светионик мира и толеранције, споменик и модел међуверског суживота.
Узимајући у обзир све ове факторе, недавна одлука египатског суда не тиче се само синајских монаха, па чак ни саме Православне цркве, она утиче на интересе целог човечанства. Она се меша и мења статус древне институције, јединственог и неспорног центра духовне, културне и историјске повезаности, једног од највећих блага цивилизације, које припада свима, без обзира на земљу пребивалишта, националност или верску припадност.
Криза око манастира Свете Катарине није локално питање, и не само верско. Тренутна ситуација служи као суров подсетник на танку и често несигурну равнотежу између државног суверенитета, људских права и очувања светске културне баштине.
