Чудотворна икона Богородице Тројеручице била је породична реликвија Светог Јована Дамаскина и чувана је у капели његове куће. Свети Јован Дамаскин је од 705. до 715. године служио као први саветник сиријског калифа, бавећи се најважнијим државним пословима, у које је спадало и одређивање судбине хришћанског становништва те регије.
У то време, Византијско царство је потресала јерес иконоборства. Јован Дамаскин је постао ревносни бранилац светих икона, због чега су га, заједно са његовим следбеницима, означили као јеретика и идолопоклоника. Византијски цар Лав III Исавријанац, желећи да се реши светитеља, послао је калифу лажну дојаву: наводно, Јован припрема државни удар и намерава да свргне владара.
Поверовавши клевети, калиф је наредио да се његов саветник одмах ухвати и да му се на главном тргу града одсече десна рука. Сурова казна је извршена без одлагања. Одсечена рука је, као знак подсмеха, бачена светитељу. Крварећи, он је целе ноћи, у сузама, молио се Богородици пред Њеном светом иконом за исцељење, како би могао да настави борбу против иконоборства. Када је заспао, Јован је добио чудесно виђење: сама Мајка Божија је сишла са иконе и објавила да ће му рука поново бити читава.
Пробудивши се, светитељ се нашао у чуду: рука се на чудесан начин зацелила и била је потпуно здрава. Као знак безграничне захвалности, он је наредио да се од сребра изради приказ његове руке и да се причврсти на икону, испод леве руке Богородице. Управо тако чудотворна икона је добила име «Тројеручица». Након тога, Јован Дамаскин се повукао са свог високог положаја и отишао у Палестину како би примио монашки постриг, поневши са собом чудотворну светињу.
Вековима касније, 1217. године, Свети Сава Српски — син преподобног Симеона Мироточивог, бившег владара Србије — пренео је икону из палестинског манастира на Свету Гору, у манастир Хиландар. Тамо је светиња боравила све до 1347. године, након чега је пренета у Србију, у манастир Студеницу.
На почетку XV века, када се над Србијом надвијала опасност од османског освајања, побожни хришћани одлучили су по сваку цену спасити чудотворну икону. Монаси су поставили икону «Тројеручицу» на леђа магарцу и, уздајући се у Божији промисао, пустили животињу да иде својим путем.
По промислу Божијем, немушта животиња је прешла преко целе Србије и грчке Македоније, стигавши до капија светог манастира Хиландара на Светој Гори. Тамошњи монаси су са великим поштовањем дочекали икону Царице Небеске. Према манастирском предању, чим је икона скинута са магарећих леђа и унета у свети манастир, благословена животиња је издахнула.
Данас се чудотворна икона Богородице «Тројеручице» поштује као заштитница манастира Хиландара и главна заступница православног српског народа. Поред тога, ова икона се сматра једним од најбоље очуваних примерака византијске иконографије.
Према мишљењу световних стручњака и историчара уметности, икона је дело грчког иконографа из 14. века. Међутим, монаси који се подвизавају на Светој Гори сматрају да је то дело светог Луке које се нашло у Дамаску управо у време, када је тамо живео Свети Јован (8. век).
Икона припада иконографском типу «Одигитрија», где Богородица држи Богомладенца на десној руци.
Обострана икона је насликана на масивној плочи (110 x 90 цм) и првобитно је била намењена за ношење на литијама. На полеђини је приказан лик Светог Николе Чудотворца. Данас је икона уоквирена у драгоцени рам и богато украшена великим драгим камењем, тако да су видљиви само лица и руке Богородице и Спаситеља. До скоро је светиња била буквално скривена под мнoштвом новчића, као и златних и сребрних дарова (таме), које су донели захвални верници.
Молитва Богородици Тројеручици
О, Пресвета Владичице Богородице, Ти која си се чудесно Јовану Дамаскину јавила, а он веру истиниту и наду неколебљиву показао, услиши нас грешне који се пред чудотворном иконом Твојом усрдно молимо и тражимо помоћ Твоју: не одбаци молитву ову ради многих сагрешења наших, већ као Мајка милостива и дуготрпељива, избави нас од болести, патње и туге, опрости нам грехе које починисмо и испуни радошћу и весељем све који поштују свету икону Твоју Тројеручицу, да бисмо радосно певали и љубављу прославили име Твоје, јер си од свих поколења изабрана и благословена у векове векова. Амин.
