Света Гора је место где се чува православна хришћанска традиција. Ово место има богато духовно и културно наслеђе, а његова вековна историја наглашава његов значај. Православни хришћани се са највећим поштовањем односе према светој земљи Атонској, полажући своје наде у смерне молитве светогорских отаца.
Једна од најпознатијих особина полуострва је закон Авато. Он представља законски утврђену забрану за сва бића женског пола да кроче на територију Светогорске монашке републике. Иако у савременом свету ова одредница често изазива питања и примедбе, православна мисао, увиђајући огроман духовни и богословски значај Богородичиног врта, се односи са поштовањем према Аватону.
Зашто називамо Свету Гору "Богородичиним вртом"?
Свету Гору Атонску називају "Богородичиним вртом" због духовне везе која Њу повезује са овим местом. Традиција Свете Горе сматра Богородицу игуманијом и заштитницом монашке државе. Монаси Њу поштују, обраћају се Њеном светом имену, моле се Њој. Мноштво Њених светих икона, као и чудеса која су Она јавила, сведоче Њено присуство на полуострву. Девичанска лепота Атоса подудара се са лепотом саме Богородице која, као покровитељка овог места, покрива и штити манастире.
Према легенди, Богородица је Сама изабрала Атос за свој Врт и узела га под своју заштиту. У време Њеног путовања на Кипар, заједно са светим Јованом Богословом, разбеснела се јака олуја. Снажан ветар натерао је њихову лађу да пристане на прву обалу која им се нашла на путу; тако су се задесили на Атонској земљи. Богородици се толико допало ово место, толико се Њу одушевила његова природна богатства да је замолила Свог Сина да ову земљу подари Њој. Као одговор на Њену молбу, зачуо се глас: «Нека ово место буде Твој посед и Твој врт и рај и пристаниште спасења за оне који желе да се спасу».
Тако је Гора Атонска почела да се зове Богородичин Врт, или Перивој. До данас Она се сматра једином женом, заштитницом монаха и игуманијом атонске земље.
Историја закона Авато
Постоје многе легенде о настанку и поштовању закона Авато на Атосу. Најпознатија и најрелевантнија прича везана је за посету светогорској земљи кћери цара Теодосија Великог, Плакидије, у 5. веку. Плакидија је путовала из Рима у Цариград да се тамо нађе са својим братом Аркадијем. Пролазећи поред Атоса, пожелела је да се заустави и ходочасти на ово свето место. У манастиру Ватопеду њу су дочекали монаси, али је Плакидија пожелела да уђе у манастир и помоли се у католикону. 
У том тренутку се зачуо глас Пресвете Богородице, која је рекла: „Шта ти тражиш овде? Ово је станиште монаха, а ти си жена. Зашто дајеш врагу разлог да их куша грешним мислима? Стани и немој даље да прилазиш.” Чувши да је Мајка Божија грди, Плакидија се укочила од страхопоштовања. У покајању је пала на колена, након чега је напустила манастир, наредивши да се на овом месту подигне капела у знак сећања на чудо. Тако је настала капела Светог Димитрија у којој се чува икона Богородице Антифонитрије (Она која одговара), названа тако по овом чудесном догађају.
Стигавши у Цариград и испричавши све Аркадију, Плакидија је на тај начин припремила терен за успостављање на Атосу закона „Авато“ («забрана посета»). Цар је издао повељу којом је женама забранио улазак на Свету Гору. Његова одлука је потврђена низом повеља других царева у каснијим периодима. Ова повеља је изазвала одобравање и монаха и локалног становништва. У 10. веку, цар Јован I Цимискије издао је хрисовуљу (златну булу), којом је забранио присуство жена на атонској земљи.
Током османске владавине, закон Авато је остао на снази. Чињенично, њега су прихватили османски војници и чиновници који су насељавали светогорску земљу. Када су у једном тренутку пожелели да доведу своје жене у своје нове куће, уверили су се у постојање Богородичине воље и њено стално присуство. Један службеник који је кренуо из Дафне да преда релевантни документ отоманским властима је неочекивано погинуо у несрећи. Од тада су османски војници говорили да „Жена која је присутна на Светој Гори не дозвољава њиховим женама да се тамо настањују“.
Да ли се забрана односи и на женке животиња?
Авато се делимично односи на животиње које живе на полуострву Атос. Тако, као део шире примене Аватона, правило важи и за сточарство. Међутим, постоје и изузеци. На пример, на Атосу живе мачке јер је њихово присуство неопходно за борбу против мишева. Повремено је дозвољено гајење женки птица — на пример, кокошака, које су неопходне за производњу јаја која монаси користе у својој исхрани.
Авато и његова теолошка димензија
Увођење Авато било је последица бројних чуда која су се десила на Атосу. Пре свега, забрана симболизује посвећеност овог места Пресветој Богородици и подржана је традицијама повезаним са Њом. Међутим, постоје и практични разлози који подразумевају поштовање традиције монашке републике.
Авато је повезан са посебношћу монаштва као институције, са аскетским односом монаха према било којим аспектима живота. Између осталог, ова институција је настала њиховом жељом да живе у потпуној изолацији од спољашњег света како би се у потпуности посветили молитви и служењу Господу нашем Исусу Христу.
Треба напоменути да Авато није искључиво светогорска забрана. Ово правило важи у многим другим манастирима, као у мушким, тако и у женским. У суштини, реч је о забрани посете манастира особама супротног пола. Ако се сетимо да је цела светогорска земља подељена између 20 водећих манастира и да је насељена искључиво монасима, закон Авато не делује нимало екстравагантно или непотребно.
Од момента оснивања, монашка република је била аскетска пустињачка заједница. Њени становници су се трудили да избегну било каква искушења и поступке који би могли да утичу на њихов однос са Богом. Стога се присуство жена у мушкој заједници сматрало препреком на њиховом духовном путу. Истовремено присуство мушкараца и жена носило је ризик за оне који нису били јаки духом. Истовремено се веровало да суживот два пола може изазвати критику и неспоразуме, што би довело до негативног односа и предрасуда према монаштву. Све горе наведено више пута су истицали свети оци наше цркве и представници православног монаштва.
Правни и међународни статус
Закон Авато је званично потврђен и заштићен законодавством. Он је повезан са аутономним статусом монашке републике и признат како од стране грчког законодавства, тако и међународним уговорима.
Према чл. 186 Повеље Свете Горе:
„Приступ женских особа на светогорско полуострво се забрањује по одвајкада владајућем реду“.
Исто правило је садржано у законодавном декрету Републике Грчке Ф.Е.К. 268/28.9.1953.
Иако је забрана да жене посећују одређене територије била предмет расправа, закон Авато је прихватила и европска заједница. Декларација бр. 8 Завршног акта Амстердамског Уговора потврдила је ову одредбу светогорског законодавства, признајући је као оправдану верским и духовним факторима.
Савремене изазове и перспективе
У данашње време, ниво развоја савременог друштва доводи до нових изазова и проблема. Развој туристичких дестинација, повећано интересовање верника за Свету Гору и лак приступ полуострву изазивају доста озбиљну забринутост. Манастирска заједница се налази пред дилемом: како сачувати своје верско и духовно наслеђе и истовремено се прилагодити реалностима савремене стварности.
Посебно забрињава продор технологија у све сфере људског живота. Модерне комуникационе могућности отежавају монасима да се изолују. Увођење технолошких средстава на Светој Гори омогућило им је лаку комуникацију са спољним светом, што лако може да наруши духовну самоћу која је најважнија компонента монашког живота.
Закључци
Закон Авато и данас је део светогорске традиције, која је дубоко укорењена у историју овог места. Међу православним хришћанима, Авато се сматра симболом светости манастира и посебне везе Атоса са Пресветом Богородицом.
Међутим, равнотежа између традиције и савремених изазова које поставља ниво развоја друштва веома је крхка. Због тога су становници Атонске републике морају да траже нове начине за очување традиционалног начина монашког живота у условима које диктира 21. век.
