Грчки цар Аркадије, на смрти, оставио је свог осмогодишњег сина Теодосија и три ћерке - Пулхерију, Аркадију и Марину. Пулхеријa, која се истицала својом мудрошћу и скромношћу, примљена је од стране брата у суверена права и добила је титулу Августе. Са 16 година почела је да управља царством, одбивши брак у корист служења Богу и очувања девичанства. Уредила је златни олтар у катедрали и подстицала сестре да чувају девичанство.
Пулхеријa се бринула о брату, подучавајући га врлинама и добрим понашањем. Основала је храмове и делила милостињу, одржавајући мир у царству. Када је Теодосију напунило 20 година, Пулхеријa му је пронашла достојну жену, паганку Атенаис, која је прихватила хришћанство и добила име Евдокија. Из овог брака рођена је ћерка Евдокија.
Трудом Пулхеријe сазван је Трећи Васељенски сабор у Ефесу против Несторија. Окренула је брата ка православљу, али убрзо је непријатељ људског рода смислио да је уклони са власти. Хрисафиј, еунух и саветник цара, непријатељски је настројен према патријарху Флавијану и почео је да плете интриге против Пулхеријe, сејући раздор између ње и Евдокије.
Пулхеријa, схвативши планове непријатеља, напустила је царске овласти и повукла се у осаму. У то време, јеретици су делови без страха, све док Бог није отворио очи Теодосију на праву ситуацију. Након низа догађаја, укључујући несразумевање са јабуком, цар је схватио своју грешку и казнио Хрисафија, који се утопио у мору.
Евдокија, умирући, сведочила је о невиности Павлина, који је био погрешно осуђен. Пулхеријa, не желећи да се врати на власт, ипак је пристала када је Теодосије поново затражио њену помоћ. Вратила се у палату, и мир у царству је обновљен.
Након smrti Теодосија, Пулхеријa је помогла у избору Маркијана на престо. Пристала је на брак с њим, очувавши девичанство, и заједно су бранили православље. Пулхеријa је живела 54 године, дајући своја имања црквама и сиромасима, и премину је Господу, коме је служила свим срцем.
