Николај (Велимировић), епископ Српски, Охридски и Жички

Рођен је 1880. године на дан сећања светитеља Наума Охридског. Родитељи, сељаци-фармери, поштовали су црквени пост и молили се. Од малих ногу постао је познат као 'нови Златоуст' због својих проповеди и списа. Постао је монах, затим иеромонах, а у 39. години је постао епископ Жички. Током Другог светског рата страдао је у логору Дахау. Након рата, спасао је многа српска манастира од разарања, шаљући тамо монахиње уместо мучених и позваних на војну службу монаха. Служио је као архијереј и духовни наставник у Америци. Умро је у Свето-Тихоновском манастиру у Јужном Кенану, Пенсилванија. Мошти су пренете 1991. године у родно село Лелич ради почивања поред моштију преподобног Јустина (Поповића).