У Цариграду, за време владавине Леона Великог, живео је богат војни достојанствениk Евтрипије са својом женом Теодором. Имали су три сина, а најмлађи, Јован, издвајао се међу вршњацима умом и побожношћу. Проводио је време читајући свете књиге и присуствујући црквеним службама.
Једног дана, дошао му је монах из манастира 'Неуспавани', који му је причао о животу монаха. Јован, желећи да напусти свет и служи Христу, замолио је монаха да га поведе са собом у манастир. Монах је обећао да ће то учинити.
Јован је замолио родитеље да му купе Јеванђеље, а они, радујући се његовом ревности, поклонили су му прелепо издање. Када се монах вратио, Јован је радосно пристао да оде, али се плашио да га родитељи неће пустити. Тајно их је замолио за злато, реквши да жели да почасти другове.
Добивши новац, Јован и монах су се укрцали на брод ка манастиру. Родитељи, не налазећи сина, горко су плакали. У манастиру, Јован је био радосно примљен, али је игуман, видећи његову младост, предложио да прво докаже своју ревност.
Јован, успевајући у монашким подвизима, суочио се са искушењима ђавола, који му је усадивао мисли о родитељима. Игуман, приметивши његово осипање, дозволио му је да посети родитеље. Јован, молећи се, кренуо је на пут.
Када се приближио кући, остао је на капији у лику просјака, стрпљиво чекајући. Родитељи, не препознајући га, саžалили су се над просјаком и слали му храну. Јован, остајући непримећен, наставио је да се моли и помаже другим просјацима.
Након три године, видећи Јованову стрпљивост, Господ му се указао у виђењу и обавестио га о скоријој смрти. Јован, позвавши слугу родитеља, замолио је да пренесе мајци да дође код њега. Она, чујући о његовој смрти, пристала је да дође.
Када је дошла, Јован јој је открио свој прави идентитет. Родитељи, грлећи га, плакали су од радости и туге. Јован је преминуо, остављајући тестамент да буде сахрањен у крпама. Родитељи су испунили његову вољу, а изнад његовог гроба саграђена је црква.
