Епископ
Свети Григорије рођен је у граду Неокесарији, у незнабожачкој породици. Добио је изврсно образовање. Отишавши у Александрију ради дубљег изучавања наука, Григорије је тамо срео знаменитог учитеља, презвитера Оригена, и током осам година био је његов ученик. Од Оригена је Григорије примио Свето Крштење.
Вративши се у Неокесарију, свети је изабрао да напусти световну делатност. Удаљио се у пустињу. Проводећи строг подвижнички живот, светитељ је стекао високо духовно савршенство и благодатне дарове прозорљивости и пророштва.
Желео је да остане у усамљености до краја живота; међутим, Федим, епископ кападокијског града Амасије, настојао је да Григорије постане епископ Неокесаријски.
Пре хиротоније, Свети Григорије се усрдно молио, просећи од Бога и Мајке Божије да му открију истински начин поклоњења Светој Тројици. За време молитве јавила му се Пресвета Богородица са апостолом Јованом Богословом, који је поучио светога како достојно треба исповедати тајну Пресвете Тројице. Свети Григорије је записао све што му је апостол открио. На том Откривењу било је засновано учење о Светој Тројици, које су касније развили Оци Цркве — Василије Велики, Григорије Богослов и Григорије Ниски.
Поставши епископ, Свети Григорије се упутио у Неокесарију. На путу је изгнао демоне из незнабожачког храма, чији се жрец обратио Христу. Обраћени је постао сведок још једног чуда које је светитељ учинио: на његову реч огромна камена громада померила се са места.
Свети Григорије је ревновао за духовно просвећење своје пастве. Много је и пламено проповедао, исцељивао болесне, помагао потребитима и разрешавао свађе и жалбе.
Силом молитве светитељ једном није допустио да се река излије, одредивши својим жезлом границе поплавних вода. Други пут, при изградњи храма, заповедио је у Име Господње гори да се помери и ослободи место за темељ.
За време гоњења хришћана под царем Декијем (249–251), Свети Григорије је одвео своју паству на удаљену гору. Један незнабожац, који је знао место где су хришћани боравили, показао га је гонитељима. Војници су опколили гору. Тада је Свети Григорије изашао на отворено место, подигао руке ка небу и, заповедивши своме ђакону да учини исто, почео да се моли. Војници су претражили целу гору, али, не видевши никога, вратили су се назад. Испричали су гонитељима да на тој гори стоје само два дрвета, недалеко једно од другог. Доушник је био потресен овим чудом. Покајао се и постао хришћанин.
Када су гоњења престала, Свети Григорије се вратио у Неокесарију. У то време почело је да се шири лажно учење јеретика Павла Самосатског, који је мешао Суштину Нераздељиве Тројице са Суштином Јединога Бога Оца. Свети Григорије је 264. године председавао првим Антиохијским сабором, на коме је ова јерес била осуђена.
Подвигом целога свог живота Свети Григорије је непрестано умножавао број оних који су поверовали у Христа. Отишао је Господу око 266–270. године. До тада је у Неокесарији остало само 17 незнабожаца. А када је Свети Григорије био рукоположен за епископа, у граду је било свега 17 хришћана.
