Свети Евфимије, византијски велможа и ученик светог Атанасија Атонског, био је постављен за дохијара, марљиво бринући о потребама братства са ревношћу и интегритетом. Тражећи усамљеност, основао је малу обитељ у Дафни у част светог Николе, али се ускоро суочио с нападом Сарацена, који су уништили његову обитељ. Евфимије, не поклекнувши у малодушности, захвалио је Богу за спасење свог живота и живота братије. Касније, пронашао је усамљеније место и основао нови манастир, такође посвећен светом Николи.
К Евфимију је дошао његов нећак Никола, који је желео да остави свет и постане монах. Након смрти родитеља, добио је царску сагласност за монашки живот и пострижен је у монаштво именом Неофит. Блажени Неофит, поставши игуман, развио је манастир, привлачећи нове монахе и бринући о његовој процвату. Суочио се с тешкоћама, али ослањајући се на Бога, добио је чудесну помоћ у виду злата које је пронашао његов послушник Василије.
Неофит, сазнавши за заверу тројице монаха који су покушавали да убију младића ради злата, показао је мудрост и саосећање. Након чудесног спасења младића, разобличио је кривце и обновио правду. Манастир је поново освећен, а Неофит је наставио да брине о његовој процвату, све док није изабран за протојереја Свете Горе. Мирно је отишао Господу, оставивши за собом наслеђе врлина и духовног вођства.
