Рођен је у Риму 1067. године од богатих родитеља који су се придржавали православне вере. У 17. години постаје сироче, почиње да изучава писма отаца на грчком језику, дели део наследства сиромашнима и прима монашки постриг у пустињском скиту, где проводи 20 година.
Прогони од стране Латина на православне принудили су браћу да се разиђу. Скитао је, све док није нашао велики камен на пустом обали мора, на коме је провео годину у посту и молитви. Године 1105. страшна олуја однела је камен у море, али на празник Рождества Пресвете Богородице, камен се зауставио три версте од Новгорода на обали реке Волхов, што је забележено у новгородским летописима. Овде, уз благослов новгородског светитеља Никите Затворника, основао је манастир у част Рождества Пресвете Богородице.
Следеће године, риболовци су извукли буре са наследством које је много година раније пустио у море. Узео је буре и купио земљу за обитељ.
Духовно подвижништво комбиновало се са радом. Бригао је о помоћи сиромашнима, сирочадима и удовицама. Године 1117. започео је камену изградњу у манастиру, а сачуван је сабор у част Рождества Пресвете Богородице, саграђен 1117–1119. године од познатог новгородског зодчег Петра, са фрескама из 1125. године. Године 1131. светитељ Нифонт Новгородски поставио га је за игумана манастира. Умро је 3. августа 1147. године у 79. години живота и био је погребен од светитеља Нифонта.
Мошти су му пронађене 1. јула 1597. године нетљене и положене у сребром оковану раку. Од тада је установљен крстни ход из Софијског сабора прве петке после Петрова дана. Код раке се налазила грана осоке, с којом је допловио из Рима. Прослављен је 1597. године. Памћен је и прве петке после празника првоверховним апостолима Петру и Павлу и 17. јануара на дан тезоименитства.
Првобитно житије написано је ускоро после његове кончине од ученика и наследника по игуменству свештеноинока Андреја, а обрада житија и похвално слово – иноком Нифонтом 1598. године.
