Преподобни Анатолиј (у свету Алексеј Моисејевић Зерцалов) рођен је 24. марта 1824. године у породици ђакона у селу Бобили, у Калуга губернији. Родитељи су га васпитавали у строгости и побожности, надајући се да ће изабрати пут служења Богу.
После завршене Калуга духовне семинарије, Алексеј је отишао на службу у Државну комору, али се убрзо тешко разболео. Дао је завет: ако га Господ излечи, прихватиће монашки постриг.
Господ му је даровао живот, и у јулу 1853. године, након што је добио родитељски благослов, дошао је у Оптину пустинју. Старац Макари је благословио његову мајку, рекавши да је отпустила сина на добар пут. Преподобни старац Макари је почео да води духовни живот младог послужитеља.
17. новембра 1862. године, брат Алексеј је пострижен у мантију са именом Анатолиј. Од првих година живота у породици, радио је на корист ближњих, радећи у кухињи и немајући времена чак ни за сан.
Године 1870. преподобни Анатолиј је рукоположен у чин јеромонаха, а наредне године је добио поставку на игуманство Спасо-Орловског манастира, али је одбио ову поставку, остајући у Оптиној пустинји.
Од 1874. године преузео је дужност скитовође и бригу о новоствореној Шамординској женској обитељи. Преподобни Анатолиј је имао милосрдни карактер и бринуо се о сестрама, подучавајући их уставу богослужења и молитвеном правилу.
Поседовао је дар пророчанства и духовног расуђивања, умео је да утеши жалосне душе и упозорава на надолазећа искушења. Смрт старца Амвросија 1891. године тешко је утицала на здравље његовог ученика.
Преподобни Анатолиј је почео да слаби, смирено подносећи болест. 15. децембра 1893. године тајно је примио шему. 25. јануара/7. фебруара 1894. године тихо је преминуо током читања одлазне молитве и сахрањен је поред зидова Введенског сабора поред својих вољених учитеља.
