2:20 И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
2:21 И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
2:22 И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
2:23 А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
2:24 Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
2:25 А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.
3:1 Али змија беше лукава мимо све звери пољске, које створи Господ Бог; па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са сваког дрвета у врту?
3:2 А жена рече змији: Ми једемо род са сваког дрвета у врту;
3:3 Само род с оног дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете.
3:4 А змија рече жени: Нећете ви умрети;
3:5 Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро шта ли зло.
3:6 И жена видећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати и да је дрво врло драго ради знања, узабра род с њега и окуси, па даде и мужу свом, те и он окуси.
3:7 Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче.
3:8 И зачуше глас Господа Бога, који иђаше по врту кад захлади; и сакри се Адам и жена му испред Господа Бога међу дрвета у врту.
3:9 А Господ Бог викну Адама и рече му: Где си?
3:10 А он рече: Чух глас Твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.
3:11 А Бог рече: Ко ти каза да си го? Да ниси јео с оног дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?
3:12 А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.
3:13 А Господ Бог рече жени: Зашто си то учинила? А жена одговори: Змија ме превари, те једох.
3:14 Тада рече Господ Бог змији: Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.
3:15 И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твог и семена њеног; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.
3:16 А жени рече: Теби ћу многе муке задати кад затрудниш, с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар.
3:17 Па онда рече Адаму: Што си послушао жену и окусио с дрвета с ког сам ти забранио рекавши да не једеш с њега, земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити до свог века;
3:18 Трње и коров ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско;
3:19 Са знојем лица свог јешћеш хлеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.
3:20 И Адам надеде жени својој име Јева, зато што је она мати свима живима.