Свјети равнопостолни први учитељи и просветитељи словенски, браћа Кирило и Методије, потекли су из угледне породице града Солуна. Свети Методије је био старији, а светитељ Константин (Кирило) – млађи. Свети Методије, као војник, научио је словенски језик, а светитељ Константин, поседујући изузетне способности, изучавао је науке и језике у Цариграду. Постао је свештеник и ускоро отишао у манастир, где је проводио време у молитви и читању. Император је позвао браћу на еванђелско проповедање Хазарима, где су пронашли мошти светог Климента и изучавали словенски језик. Након успешног проповедања у Моравији, суочили су се с противљењем немачких епископа, који су се жалили у Рим. Браћа су позвана у Рим, где је папа Адријан одобрио богослужење на словенском језику. Свети Константин је умро 14. фебруара 869. године, оставивши брату задатак да настави њихово дело. Свети Методије, постајући архиепископ, наставио је проповедање упркос прогону од стране немачких епископа. Превео је Стари Завет и друга света дела на словенски језик. Предосећајући свој крај, указао је на Горазда као на свог наследника и умро 6. априла 885. године, биће погребен у саборној цркви Велеграда.
