Пре примања велике схиме, Свети Кирило носио је име Константин. Он и његов старији брат, Свети Методије Равноапостолни, рођени су и одрасли у Солуну (данашњем граду у Грчкој), у Македонији. Браћа су била словенског порекла.
Кирило је још у младости рукоположен за презвитера и неуморно се бавио изучавањем наука, радио као библиотекар и предавао философију. Обдарен даром убеђивања, светитељ је успешно водио расправе са муслиманима и јеретицима иконоборцима. Ипак, убрзо је пожелео да се одрекне световног живота и повуче у молитвену осаму.
После извесног времена, Кирило и његов брат Методије послати су царском наредбом Хазарима ради мисионарске проповеди. То се догодило 857. године. Уз Божју помоћ, крстили су се читав хазарски народ и његов кнез. У знак захвалности за просвећење, владар је ослободио грчке заробљенике, па се њих две стотине вратило у отаџбину.
Проповедање хришћанства међу Словенима, које је уследило 862. године, било је судбоносно за обојицу браће и становнике старе Русије. Заједно са својим ученицима Гораздом, Климентом, Савом, Наумом и Ангеларијем, равноапостолна браћа саставила су словенску азбуку. Потом су на словенски језик превела Јеванђеље, Апостол и Псалтир и саставила богослужбене текстове на том језику.
После великих трудова, Кирило и Методије вратили су се у Рим, доневши мошти свештеномученика Климента, папе римског. Тамо је Свети Кирило примио велику схиму и убрзо се упокојио, у 42. години живота. Његов брат Методије наставио је велико дело хришћанског просвећивања, по Кириловој жељи.
Свети Методије, поставши архиепископ, наставио је да проповеда упркос прогонима немачких епископа. Превео је Стари завет и друге свете књиге на словенски језик.
