Историја и савременост
Стићи до скита Светог Пантелејмона може на два начина: први је да се спустите путем од улаза у манастир Кутлумуш, остављајући са десне стране стазу која води ка манастиру Ивирону, други је да скренете десно са пута Кареја — Ивирон. Границу подручја овог скита обележава посебан проскинитаријум светог Пантелејмона (налоњ, специјално постоље на коме стоје богослужбене књиге приликом читања, или иконе), баш до овог места увек доносе икону Достојно Јест, након чега се она пење горе уз падину да се врати у Протат.
У почетку скит је био келија Светог Пантелејмона, која се налазила на месту данашње главне цркве, а око ње су се налазиле каливије пустињака. 1780. године јеромонах Харалампије је затражио од манастира келију за оснивање скита. Он је купио келију за 110 гроша – износ није превелики ако се узме у обзир чињеница да је келија Светог Антонија/Светог Андреја (Серај), коју је подигао бивши патријарх Серафим II, била процењена и купљена 1771. године за 10.500 гроша. Убрзо је у скиту било већ 30-40 монаха.
Главна црква је основана 1782. године, а освећена 1790. године. Већину трошкова сносили су хришћани из Турске. Пошто скит није имао јасан Устав, често је долазило до несугласица и расправа са манастиром; Синђелијом (посебним указом) патријарха Неофита 1799. године званично је признат статус скита.
Од 1808. године, током наредне 4 године, овде је као монах боравио Герасим Нови, који се 1812. године упокојио у Цариграду. Део његових моштију пренет је у скит 1903. године.
Главна црква скита, подигнута 1790. године, посвећена је Светом Пантелејмону, који је чинио и чини многа чуда исцељења болесника. Чудом је, после свеноћне молитве, из недавно изгорелог бунара почео да тече извор. Вода је имала млечну боју – боју млека које је почело да тече када је светитељу одсекли главу.
На једном од сребрних кандила налази се посветни натпис да га је 1921. године поклонио старац Матеј из келије Рођења Богородице манастира Дионисијата. Старац је био кажњен тешком болешћу јер није дао одговарајућу награду монаху каливије Свих Светих, који је пронашао 4 турска сребрника.
Изнад јужног улаза у главну цркву сачувана је барељефна слика Светог Пантелејмона. Изнад улаза западне спољне стране такође је приказан Свети Пантелејмон (рад монаха Софронија из 1852. године). Сама црква је прилично мрачна, али богато украшена фрескама. 1868. године купола храма и просторија десно од олтара осликани су фрескама.
Иконе на иконостасу датирају, почевши од 1791. године. Велика чудотворна икона Светог Пантелејмона из 18. века украшена је сребрним оквиром. Такође у цркви се налази икона Богородице, која датира из 13. или 14. века, украшена сребрном ризом; она се чува у олтару. Још једна значајна икона апостола Петра и Павла из 11.-12. века, насликана у старословенском стилу. Комплекс главне цркве чинили су такође трпезарија и конак. На југозападној страни цркве налази се звоник, то је засебна зграда подигнута 1792. године. Звоно је купљено 1883. године уз помоћ прилога монаха скита. У библиотеци која је саграђена 1848. године чува се 40 рукописа.
На југоистоку од главне цркве налази се гробљанска црква скита, посвећена Рођењу Часног Јована Крститеља, подигнута 1799. године.
Иза гробљанске цркве налази се каливија Ваведења Богородице у храм. Мало горе налази се каливија, где је монашки живео преподобномученик Герасим Нови.
Пратећи стазу према манастиру Ивирону, 10 минута после рачвања пута Манастир – скит Кутлумуш, наилази се на друго рачвање са десне стране, које води до келије манастира Кутлумуша Рођења Богородице. Ради се о Панагуди, где је последње године свог монашког живота провео старац Пајсије, који је преминуо 1994. године – једна од највећих личности савременог православног монаштва и канонизовани светац. Пратећи стазу, ходочасник стиже до ограђеног простора, то је задњи део келије. Да бисте дошли до улаза, потребно је да заобиђете ограду. Поред улаза се налази црево из којег увек тече вода; прекопута стоји кутија са слаткишима за путнике. На левом делу дворишта остаје нетакнуто место где су се окупљали бројни ходочасници који су долазили овамо по савет и благослов старца Пајсија.
Крећући се од Панагуде на југ, путник на свом путу среће келију Светог Богослова, а затим и келију манастира Ивирона Саравари, посвећену светим Трима Јерарсима, која се први пут помиње већ 1316. године. Одавде можете наставити пут до манастира Ивирона, остављајући са леве стране каливије скита Светог Пантелејмона манастира Кутлумуша.
