Каруља

Историја и савременост

Рт Портес (у преводу са грчког значи „Врата“) дугује своје име уском морском земљоузу између рта и стене на којој се уздиже гвоздени крст. Посебно је вредно напоменути да се непосредно иза рта пејзаж нагло мења. Зелене планинске падине остају на територији скита, а даље почињу стрме сиве литице. Свуда се виде трагови сурових климатских услова и сталног утицаја оштрих ветрова и морске воде. Ово није ништа друго до та чувена светогорска пустиња.

Водич кроз скит

Назив „пустиња“ се односи на сушне пределе полуострва, али и подсећа на све монахе подвижнике који воде духовну борбу молитвом у најтежим условима, као што су то чинили први становници пустиње у Сирији. Без сумње, атонска земља је земља контраста, јер се ова област сматра једном од најгушће насељених на целој Светој Гори. На самом окрајку полуострва, на малом простору збијено стоји неколико испосница: неке су одвојене, а неке су у скуповима, као мале насеобине. Њихов положај личи на одбрамбене осматрачнице, па се стиче утисак да је ово прва линија одбране Свете Горе у невидљивом рату монаха против искушења која савладавају људе у пустињи. Са друге стране, ово место може бити и граница са спољним светом, јер одавде море води пут до људи. Занимљиво је да се на супротној страни полуострва на овој граничној линији апсолутно нема никаквих келија или испосница. Можда је концентрација духовних сила на јужном делу полуострва везана за морски фактор, јер, према учењу цркве, у мору се сакривају разноразни демони који се могу истерати снагом молитве и крсним знамењем.

Испоснице су различитих величина и облика. Највише њих се налази на југозападном делу полуострва. Високо на планини, на гребену који спаја конусни врх планине Атос са врхом Кармилио (на 895 м надморске висине), који води до рта Нимфеја, налазе се Свети Василије и Керасија. То што Керасија има велики број келија може се објаснити чињеницом да овде постоји приступ слаткој води, коју монаси узимају из извора званог „Криа Нера“, што у преводу значи „хладне воде“. Ово је други по висини извор на Светој Гори Атонској после извора манастира Симонопетра „Бусдум“. Испод обронка Кармилија налазе се Каруља и Катунакија.

Територија Каруље почиње одмах после Порте. Испоснице се налазе у пећинама и клисурама стрмих литица које се формирају како се падина спушта ка мору. Приступ овде омогућавају уске стазе уклесане у стену – толико опасне да путник на неколико места не може проћи без да користи посебне ланце. Испоснице датирају из 17. века, а њихова изградња је била заиста напорна, јер су сви материјали преношени нагоре са уске обале помоћу посебних чекрка. Постоји претпоставка да су баш ови чекрци послужили као инспирација за назив области (чекрк у преводу на грчки звучи као „карули“). Друга претпоставка каже да реч "карули" значи «видиковац» или «осматрачница», јер се са овог места одлично види кретање било ког брода који се налази у северном делу Егејског мора.

Занимљиво је да ако би идеја старогрчког вајара да од целе стене исклеса џиновску статуу Александра Македонског била преточена у стварност, онда би се на овом месту налазило стопало великог војсковође.

У почетку је Каруља представљала катизму Мале Свете Ане. 1877. године манастир Велика Лавра, коме је припадала ова катизма, продао ју је руским монасима, чији је број почео нагло да расте. Тако је на овом месту настао својеврсни необични скит. Храм келије Светог Ђорђа у то време је служио као главни храм. Сачувано је 16 испосница, од којих је 10 насељено. Почетком 20. века у Каруљи се подвизавало 30 пустињака.

Каруља се дели на Меса или Фрикто (Унутрашња или Страшна) Каруља и Ексо (Спољна) Каруља. Када се приближи Спољној Каруљи, лево се може видети исихастирија оца Симона Српског. Изнад се налази исихастирија оца Харитона. Још више се може видети грађевина са великом куполом - то је исихастирија (типикарница), у којој се подвизавао јеромонах Никон, руски аристократа и бивши војсковођа царске војске. Био је невероватна личност са много талената, и посебно поштовани старац, захваљујући коме су многи људи других вера, углавном англиканци, прешли у православну веру.

Изнад Каруље, високо на стени, налази се група колиба (келија)– то је Катунакија.