Икона је рађена на природном дрвету липе традиционалном византијском техником водене позлате. После термичке обраде, дрво је позлаћено 22-каратним златним листићима. Икона је сликана јајчаном темпером ради бољег извођења и велике постојаности боја.
Присуство Богородице се посебно осећа на Светој Гори, као и у животу свих који Јој се обраћају. Њен лик прожима наше постојање, надахњује, теши и васпитава: некад непосредно, а некад кроз Њене слике – свете иконе. Њена имена су безбројна, као што су и Њене иконе безбројне. Свака икона чува сопствену историју чуда која Она јавља.
Вратарица
Обично су чудотворне иконе Свете Горе Атонске уско повезане са заштитом манастира од најезде или других опасности, са материјалном помоћи, или са духовном подршком монаха. Иверска икона Богородице, или Богородице Вратарице, повезана је са свим овим чудесима у исто време. Коначно, ова чудотворна икона Богородице је повезана са заштитом читаве територије Свете Горе Атонске, јер, према легенди, Свети Атос постоји све док се икона Вратарница чува на овој земљи. Ако ова икона нестане, Света Гора ће бити уништена.
Икона се појавила на Светој Гори чудесно пловећи преко мора. На месту где се она појавила први пут на обали Атоса, избио је познати извор Вратарице. Касније, икона је пренета у главни храм манастира Ивирон, где је постављена у олтар. 3 дана и ноћи монаси су неуморно служили пред иконом. Ипак, сутрадан је икона била изнад капије манастира, одакле су је скинули и поново пренели у олтар.
Иста ствар се поновила неколико пута пре него што се Богородица јавила побожном монаху Гаврилу, рекавши му да остави њен лик над вратима, јер Она није дошла да је монаси чувају, већ да их заштити у овом животу и служи као посредник за спасење оних који живе пред Богом.
