GR
EN
RO
RU
UK
SRB
Кољиво
Кољиво (славско жито, кутија) је каша од целог зрна пшенице, јечма, проса или пиринча. У кољиво се додају шећер или мед, као и орашасто и суво воће. Према грчкој традицији, у кољиво се такође додају презле, сусам и нар. Одозго кољиво се посипа украсним јестивим декоративним перлицама (куглицама) беле или сребрне боје.
Сваки састојак кољива има своје симболичко значење. На пример, зрна пшенице симболизују човека који је, као и зрно, дете земље. Ми лежимо у земљу да бисмо, уз Божију помоћ, поново устали из ње у живот вечни. Мед и шећер су симбол небеске слаткоће. Суво грожђе је Исус Христ, који „је права винова лоза“. Нар симболизује сјај и благодати Раја. Орашасти плодови су живот који продужава сам себе. Коначно, беле перлице симболизују кости, које, за разлику од трулежног меса, остају непромењене.
Како се користи калуп за кољиво
Површина колива се прекрива шећером у праху. Затим се одозго, у центар тањира, поставља шаблон. На њега се посипа цимет, на тај начин се на кољиву прави слика. Након тога, шаблон се уклања што је могуће пажљивије да се слика не поквари.
Фанурије Родоски
Свети Фанурије је грчки светитељ који се сматра заштитником острва Родос. Канонизован је од стране Источне православне цркве. Фанурије Родоски је један од најпоштованијих грчких светитеља.
Готово сви подаци о светитељу потичу од иконе са приказом Фанурија Родоског у оквиру сцена његовог мучеништва. Икона је пронађена у 16. веку на острву Родос.
Према предању, светитељева мајка је била грешница за коју се он усрдно молио, упркос њеном одбијању да се покаје за живота. Према откривеној икони, Фанурије Родоски је био војник који је претрпео тешка мучења и примио смрт од руку Турака Османлија након њиховог заузимања острва.
У 16. веку, Османлије су изводиле радове на обнови зидина тврђаве Родоса, порушених током опсаде и у време бројних битака. Рашчишћавајући затрпана места, радници су наишли на рушевине једне капеле, у којој су пронашли велики број икона. Све иконе су биле превише оштећене да би се могла разазнати лица приказана на њима. Једини изузетак је била икона Светог Фанурија, очувана у савршеном стању.
Да би се процењила вредност пронађене иконе, позвали су Митрополита Родоског Нила, који се у то време налазио на острву. Он је успео да прочита на икони име Фанурија, а на основу приказаних на њој сцена, он је одмах схватио да се ради о икони ранохришћанског мученика. Фанурије Родоски је канонизован. Убрзо се његово поштовање проширило прво на Кипар, а затим и на целу Грчку.
Успомена на Светог Фанурија празнује се 27. августа.
