Огањ кандила, као и пламен свеће, је слика и персонификација Светлости Божије. Паљење свећа и кандила има дубоко симболичко значење. У ствари, ово је такође молитва; ништа мање, а можда чак и важније обраћање Богу. Важност паљења кандила помиње се још у Старом завету:
„И рече Господ Мојсију говорећи: Заповеди синовима Израиљевим да ти донесу чисто, тучено уље за осветљење, тако да светиљка гори без престанка; изван застора ковчега откривења у шатору састанка, Арон и Његови синови нека га стављају пред Господа од вечери до јутра увек Ово је вечна уредба у вашим нараштајима; на чистом свећњаку нека увек постављају светиљку пред Господом".
У дане поста уобичајено је палити кандила од тамног стакла, а на празнике - од црвеног.
Стона кандила
За разлику од висећих, стона кандила се постављају директно на полицу испред икона. По правилу, то су стаклени судови на металном постољу. Ово се ради не само због естетског ефекта, већ и из безбедносних разлога: метал штити површину на којој стоји кандило и штити стакло од пукотина које се могу појавити услед прегревања. Али постоје и једноделна стона кандила, направљена, на пример, од керамике.
