Name: Калуп за кољиво (славско жито) Свети Нектарије Егински
Brand: Mount Athos
SKU: HC1066
Price: 8.00 EUR
Availability: InStock
Rating: 0.00 (0 reviews)

Кољиво

Кољиво (славско жито, кутија) је каша од целог зрна пшенице, јечма, проса или пиринча. У кољиво се додају шећер или мед, као и орашасто и суво воће. Према грчкој традицији, у кољиво се такође додају презле, сусам и нар. Одозго кољиво се посипа украсним јестивим декоративним перлицама (куглицама) беле или сребрне боје.

Сваки састојак кољива има своје симболичко значење. На пример, зрна пшенице симболизују човека који је, као и зрно, дете земље. Ми лежимо у земљу да бисмо, уз Божију помоћ, поново устали из ње у живот вечни. Мед и шећер су симбол небеске слаткоће. Суво грожђе је Исус Христ, који „је права винова лоза“. Нар симболизује сјај и благодати Раја. Орашасти плодови су живот који продужава сам себе. Коначно, беле перлице симболизују кости, које, за разлику од трулежног меса, остају непромењене.

Како се користи калуп за кољиво

Површина колива се прекрива шећером у праху. Затим се одозго, у центар тањира, поставља шаблон. На њега се посипа цимет, на тај начин се на кољиву прави слика. Након тога, шаблон се уклања што је могуће пажљивије да се слика не поквари.

Нектарије Егински

Свети покровитељ острва Егине, где се чува његова глава и већина његових светих моштију, Свети Нектарије чини чуда од времена свог земаљског живота до данас. Многи ходочасници се обраћају његовој помоћи, посебно у случајевима болести и тешким животним околностима.

Светитељ је рођен 1. октобра 1846. године у Силиврији (Тракија) у породици Димоса и Василике Кефалас. Световно му је име било Анастасиос.

У доби 14 година Анастасиос одлази у Цариград, где је прво радио у дућану за продају дувана, а затим као домар у школи Метохије Гроба Господњег. Касније је радио као учитељ у основној школи на острву. Хиос, у селу Литион. Ту, у Неа Монију, 1876. године он се замонашио са именом Лазар, а 1877. године је рукоиположен у свештени чин ђакона са именом Нектарије. Студирао је теологију у Атини, где је и дипломирао 1885. године. Александријски патријарх Софроније IV хиротонисао га је за презвитера 1886. године и поставио за проповедника и повереника патријаршије у Каиру.

15. јануара 1889. године рукоположен је за епископа Пентапољског. Нектарије је показао изузетне способности као митрополит, па је стога требало да постане изабрани патријарх Александрије. То је постало немогуће због клеветничких оговарања на његов рачун, због којих се он исте године вратио у Грчку.

1892. године Нектарије је добио место директора Ризарске богословске школе у Атини. 1904. године он је основао женски манастир на Егини, где се настанио након одласка из школе 1908. године.

Нектарије је преминуо 8. новембра после тешке болести и сахрањен је у Светом манастиру Агија Тријада на Егини. Канонизован је 20. априла 1961. године.

Чуда која је открио Свети Нектарије су безбројна. Верници из целог света сведоче да своје исцељење дугују њему. Невероватно чудо нашег времена је то што се он, прерушен у младог свештеника, појавио у једном румунском селу у које румунска патријаршија није могла да пошаље пароха. Светитељ је обављао свете тајне и богослужења и потписивао се грчким потписом Нектарије, епископ Пентапољски. Патријарх је био шокиран када је открио чудесно присуство Светог Нектарија у својој провинцији.

Светитељев спомен празнује се 9 (22) новембра.