Кољиво
Кољиво (славско жито, кутија) је каша од целог зрна пшенице, јечма, проса или пиринча. У кољиво се додају шећер или мед, као и орашасто и суво воће. Према грчкој традицији, у кољиво се такође додају презле, сусам и нар. Одозго кољиво се посипа украсним јестивим декоративним перлицама (куглицама) беле или сребрне боје.
Сваки састојак кољива има своје симболичко значење. На пример, зрна пшенице симболизују човека који је, као и зрно, дете земље. Ми лежимо у земљу да бисмо, уз Божију помоћ, поново устали из ње у живот вечни. Мед и шећер су симбол небеске слаткоће. Суво грожђе је Исус Христ, који „је права винова лоза“. Нар симболизује сјај и благодати Раја. Орашасти плодови су живот који продужава сам себе. Коначно, беле перлице симболизују кости, које, за разлику од трулежног меса, остају непромењене.
Како се користи калуп за кољиво
Површина колива се прекрива шећером у праху. Затим се одозго, у центар тањира, поставља шаблон. На њега се посипа цимет, на тај начин се на кољиву прави слика. Након тога, шаблон се уклања што је могуће пажљивије да се слика не поквари.
Свети Георгије Победоносац
Великомученик Георгије је један од најпознатијих и најпоштованијих светитеља хришћанског света. Живео је крајем 3. - почетком 4. века. Син имућних и побожних родитеља, Георгије је одгајан у хришћанској вери. На војном пољу био је познат по својој храбрости, интелигенцији и физичкој снази, штавише, био је леп и згодан, па је убрзо стекао наклоност цара Диоклецијана. Овај последњи је био ватрени противник хришћанства, 303. године он је започео прогон хришћана. Протестујући свим срцем против суровог прогона, Георгије је сву своју имовину поделио сиромасима, након чега је изашао пред Диоклецијана и отворено се прогласио хришћанином.
Цар је безуспешно покушавао да убеди Георгија да се одрекне вере, након чега је наредио да га муче. Али колико год беснили његови мучитељи, Георгије је непоколебљиво подносио сва искушења и није се одрекао Христа. Тада Диоклецијан нареди да се светитељу мачем одсече глава. И тако је, 303. године у Никодемији, великомученик Георгије отишао ка Христу.
За храброст и непоколебљивост са којима је светитељ подносио искушења, остајући веран Христу, за духовну победу извојевану над својим џелатима, назван је Победоносцем. Сада се честица моштију и чудотворна икона Светог Георгија чувају у манастиру Ксенофонт на Светој Гори.
