Кољиво
Кољиво (славско жито, кутија) је каша од целог зрна пшенице, јечма, проса или пиринча. У кољиво се додају шећер или мед, као и орашасто и суво воће. Према грчкој традицији, у кољиво се такође додају презле, сусам и нар. Одозго кољиво се посипа украсним јестивим декоративним перлицама (куглицама) беле или сребрне боје.
Сваки састојак кољива има своје симболичко значење. На пример, зрна пшенице симболизују човека који је, као и зрно, дете земље. Ми лежимо у земљу да бисмо, уз Божију помоћ, поново устали из ње у живот вечни. Мед и шећер су симбол небеске слаткоће. Суво грожђе је Исус Христ, који „је права винова лоза“. Нар симболизује сјај и благодати Раја. Орашасти плодови су живот који продужава сам себе. Коначно, беле перлице симболизују кости, које, за разлику од трулежног меса, остају непромењене.
Како се користи калуп за кољиво
Површина колива се прекрива шећером у праху. Затим се одозго, у центар тањира, поставља шаблон. На њега се посипа цимет, на тај начин се на кољиву прави слика. Након тога, шаблон се уклања што је могуће пажљивије да се слика не поквари.
Јован Крститељ Претеча
Рођење Јована Крститеља Претече било је чудо, јер да је рођен у породици старијег неплодног пара. Опис овог догађаја налазимо у Јеванђељу по Луки. Јован је сазнао за Христово рођење још док је био у стомаку своје мајке, када Богородица, примивши Благовести од архангела Гаврила, дошла у посету своје рођаке Јелисавете, која је већ била у поодмаклој трудноћи. Према Јеванђељу, Јован је радосним скоком поздравио речи Богородице о приближавању Господа.
Од тог тренутка, цео Јованов живот је био посвећен Господу. Живи у пустињи, води аскетски начин живота. Крститељом га зову јер је и пре крштења Христовог својим ватреним беседама позивао људе на крштење покајања. Као Претеча, он је последњи старозаветни пророк и припрема пут за долазак Месије. Када се Исус појављује пред њим да прими обред крштења, он Га одмах препознаје, након чега се одвија чувени дијалог у коме Христ упућује Јована да врши вољу Божију и да Га крсти.
Ватрена проповед Јована, који је позвао људе на покајање и жигосао грешни живот јудејских владара, постала је разлог хапшења светитеља од стране Ирода Антипе. Ирод је незаконито живео са женом свог брата Иродијадом. На прослави Иродовог рођендана, Иродијадина ћерка Салома, на наговор своје мајке, измамила је од цара обећање да ће се Јовану Крститељу одсећи глава.
У православној цркви постоји више празника посвећених успомени на Јована Крститеља – почевши од његовог зачећа и завршавајући обретењем његове свете главе. У Грчкој су многе фолклорне традиције повезане са његовом личношћу и активностима.
