Према предању манастира Ставроникита, икона се нашла у рукама варвара који су јој скинули сребрни оквир, повредивши чело светитеља, а затим бацили икону у море. Много година она је остала под водом док на рту Ставрос (Крст), недалеко од манастира, њу нису ухватили са рибарским мрежама монаси Ставрониките. Монаси су пронашли велику морску шкољку причвршћену за светитељево чело. Одвојивши је од иконе, видели су да је из ране почела да тече крв. Након овог догађаја икона је добила своје друго име – «Стридас», или «Од Шкољке». Извађена из мора, икона је постављена на обалу на месту где је избијао извор и где се до данас налази манастирско пристаниште. Касније, икона је пренета у главни храм. Обретење ове иконе датира из 1580. године.
Свети Никола је приказан фронтално, са телом благо окренутим удесно. Он подиже десну руку у знак благослова, док у левој држи затворено Јеванђеље. У нивоу главе, лево и десно од ореола, може се прочитати натпис „Свети Никола“. Поређани у два реда, делови мозаика мењају боју: црну, златну и црвену, уоквирујући четири стране површине мозаика. Сачуван је дрвени рам иконе, без мозаика, пошто је првобитно икона била уоквирена у метал, као и многе иконе овог типа. За време турске владавине (16. и 17. век) икона је добила свој метални оквир, који је оставио откривеним само лице светитеља. Горе споменути оквир, познат, захваљујући фотографији коју је Кондаков објавио 1902. године, очигледно се помиње у опису Комниноса 1701. године.
Са становишта иконографије, ова мозаичка икона верно прати фиксирани тип приказа Светог Николе. По својим уметничким одликама и стилу, икона манастира датира са краја 13. - почетка 14. века.
Треба напоменути да једна од икона манастира 17.- 18. века, као и две папирне иконе из 1817. и 1832. године, приказују тренутак обретења ове иконе из мора.
