Икона од пчелињег воска је ручно израђена са великом пажњом према детаљима. Захваљујући додавању тамјана у процесу израде, икона одише лаганом аромом, која се у нашим мислима чврсто везује за мирну атмосферу црквеног простора.
Свети Николај се сматра заштитником морнара, који му се обраћају у случају било каквих потешкоћа. Посебно га поштују становници острва, јер је већина острвских породица повезана са поморским занимањима. Међутим, у многим земљама он је божићни светац, јер деци доноси поклоне и помаже породицама у невољи.
У саборној цркви светогорског манастира Ставроникита чува се икона Светог Николаја Чудотворца ("Астридас").
Икону су вероватно бацили у море каталонски гусари 1306. године. Када су је коначно пронашли 1859. године, на челу светитеља појавила се посекотина од осам центиметара, у коју се населила острига. Тако је икона добила назив „Свети Николај Астридас“.
Светитељ је живео у 3. веку нове ере. У младости је остао сироче и наследио је велико богатство. Будући да је по природи добротвор, Свети Николај је располагао својом имовином да би помогао убогим, сирочади, сиромашнима, удовицама и главама породица.
Николај је желео да се посвети подвижничком животу, али се десило да је изабран за архиепископа Мирликијског, па се он посветио упућивању своје пастве на пут истине. Чак је учествовао и на Првом Васељенском Сабору.
Мошти св. Николаја се налазе у Барију, Италија. Медицинска истраживања су открила да је светитељ водио строг и подвижнички живот, као и невоље које је претрпео за живота.
Према предању, током олује, он је заштитио морнаре од смртне опасности и чак је васкрсао једног од њих када је тај био смртно рањен.
Успомена на Светог Николаја празнује се 6. (19. децембра).
